Трибина о Козари у Грачаници: Копља се у свету ломе због прошлости, ко овлада њоме владаће и будућношћу

Кустос Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина каже да се данас највеће битке у свету воде због прошлости те да ће онај ко овлада прошлошћу овладати садашњост и будућност што се, како је приметио, савршено уклапа у концепт Џорџа Орвела који је устврдио да ће онај ко влада шрошлошћу владати и будућношћу.

Говорећи на трибини „Козара 1942.“ у оквиру пројекција документарно-играног филма „Две Бранкове Козаре“, која је у организацији Музеј жртава геноцида из Београда одржана у Грачаници ,Арбутина каже да сведочимо да се данас у свету копља ломе управо око термина – геноцид.

„Били смо сведоци доношења резолуције о такозваном геноциду у Сребреници што је условило да у Сарајеву већ припремају резолуцију о геноциду у Приједору, а и ви који живите на овом простору такође видите колико приштинске власти инсистирају на томе да су Срби починили геноцид на простору Косова и Метохије“, рекао је Арбитина.

Нагласивши да посебно треба бити опрезан при коришћењу термина геноцид приликом одређивања ратних злочина, Арбутина се позвао на пољског правника јеврејског порекла Рафаела Лемкина. У својој књизи о нацистичкој управу над окупираном Европом он је први употребио реч геноцид и тако је увео је у употребу.

Лемкин је, подсетио је Арбутина, као један од примера геноцида у свету навео страдање српског народа у НДХ за време Другог светског рата.

„ Године 1951.  Савет безбедности УН усвојио је терин геноцид који није био актуелан све до геноцида у Руанди и избијања рата на бившим југословнексим просторима. Тада настају разни комитети и комисије за квалификацију геноцида и од тог тренутка геноцид почиње да губи на својој тежини јер сваки злочин који се догађа у свету има тенденцију да постане геноцид. Ако све то прогласимо геноцидом, онда ништа неће бити геноцид“, рекао је историчар Бојан Арбутина.

Користећи технолошке могућности „Музеј жртава геноцида“ из Београда последњих година пружао је подршку кроз консиултације, савете, документацију, аудио и видео грађу, нудећи доказе које има у посед у циљу расветљавања бројних историјских чињеница, чак и оних који су се односиле на рат који је на нашим просторима вођен распадом СФРЈ.

Арбутина подсећа да су Срби једини народ који је доживео геноцид и који је био подвргнут великим страдањима током читавог 20 века, на простору од Кордуна, Баније па све до Косова и Метохије и доживљава да у 21. веку одређени центри моћи покушавају да га пресдтаве као геноцидан.

„Музеј жртава геноцида је то схватио као претњу, не по српске интересе него претњу по историју, чињенице и стварност. Зато смо длучили да на све начине, преко публикација, извода, научних конференција, трибина и документарно-играних филма представимо наша страдање“, рекао је Арбутина.

Универзална прича о српском дечаку који је преживео Козару

 „Две Бранкове Козаре“, документарно-играни филм редитеља Ивице Видановића снимљен је прошле године, по сценарио Божидара Кнежевића. У фокусу приче је човек у дечачким и старачким данима који је преживео козарачку офанзиву 1942. године.

Детаљ из филма „Две Бракове Козаре“, фото: Ризница

Суочавајући се са страдалничком прошлошћу, а шетајући шумама Козаре, стари Бранко се присећа својих страхова и патњи, свога детињства и борбе за живот у тим немилосрдним временима.

Филм је универзална прича о човеку који проналази начине да сачува живот и прича о детету које је, не својом вољом, завршило у вртлогу најстравичнијих злочина почињених над његовим народом у вишевековној историји, и прича о терету са којим је израстао и који носи до старачких дана – рекао је редитељ филма Ивица Видановић.

Током велике немачко – хрватске офанзиве од 10. до 15. јула 1942. године на Козару процењује се да је страдало више од 40 хиљада Срба, од којих је чак око 12 хиљада деце старости до петнаест година.

„Важно је препознати знаке тоталитарних идеологија и политика и знати на који начин им се супродставити. Нацизам се никада поново неће појавити као нацизам нити фашизам као фашизам, те идеологије мржње у историји људског друштва  мењају свој облик и поново допиру до људи уводећи свет у будуће ратове који ће бити немилосрднији од оних за које знамо“, закључио је на крају трибине кустос „Музеја жртава геноцида“ Бојан Арбутина.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button