Tribina o Kozari u Gračanici: Koplja se u svetu lome zbog prošlosti, ko ovlada njome vladaće i budućnošću

Kustos Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina kaže da se danas najveće bitke u svetu vode zbog prošlosti te da će onaj ko ovlada prošlošću ovladati sadašnjost i budućnost što se, kako je primetio, savršeno uklapa u koncept Džordža Orvela koji je ustvrdio da će onaj ko vlada šrošlošću vladati i budućnošću.

Govoreći na tribini „Kozara 1942.“ u okviru projekcija dokumentarno-igranog filma „Dve Brankove Kozare“, koja je u organizaciji Muzej žrtava genocida iz Beograda održana u Gračanici ,Arbutina kaže da svedočimo da se danas u svetu koplja lome upravo oko termina – genocid.

„Bili smo svedoci donošenja rezolucije o takozvanom genocidu u Srebrenici što je uslovilo da u Sarajevu već pripremaju rezoluciju o genocidu u Prijedoru, a i vi koji živite na ovom prostoru takođe vidite koliko prištinske vlasti insistiraju na tome da su Srbi počinili genocid na prostoru Kosova i Metohije“, rekao je Arbitina.

Naglasivši da posebno treba biti oprezan pri korišćenju termina genocid prilikom određivanja ratnih zločina, Arbutina se pozvao na poljskog pravnika jevrejskog porekla Rafaela Lemkina. U svojoj knjizi o nacističkoj upravu nad okupiranom Evropom on je prvi upotrebio reč genocid i tako je uveo je u upotrebu.

Lemkin je, podsetio je Arbutina, kao jedan od primera genocida u svetu naveo stradanje srpskog naroda u NDH za vreme Drugog svetskog rata.

„ Godine 1951.  Savet bezbednosti UN usvojio je terin genocid koji nije bio aktuelan sve do genocida u Ruandi i izbijanja rata na bivšim jugoslovneksim prostorima. Tada nastaju razni komiteti i komisije za kvalifikaciju genocida i od tog trenutka genocid počinje da gubi na svojoj težini jer svaki zločin koji se događa u svetu ima tendenciju da postane genocid. Ako sve to proglasimo genocidom, onda ništa neće biti genocid“, rekao je istoričar Bojan Arbutina.

Koristeći tehnološke mogućnosti „Muzej žrtava genocida“ iz Beograda poslednjih godina pružao je podršku kroz konsiultacije, savete, dokumentaciju, audio i video građu, nudeći dokaze koje ima u posed u cilju rasvetljavanja brojnih istorijskih činjenica, čak i onih koji su se odnosile na rat koji je na našim prostorima vođen raspadom SFRJ.

Arbutina podseća da su Srbi jedini narod koji je doživeo genocid i koji je bio podvrgnut velikim stradanjima tokom čitavog 20 veka, na prostoru od Korduna, Banije pa sve do Kosova i Metohije i doživljava da u 21. veku određeni centri moći pokušavaju da ga presdtave kao genocidan.

„Muzej žrtava genocida je to shvatio kao pretnju, ne po srpske interese nego pretnju po istoriju, činjenice i stvarnost. Zato smo dlučili da na sve načine, preko publikacija, izvoda, naučnih konferencija, tribina i dokumentarno-igranih filma predstavimo naša stradanje“, rekao je Arbutina.

Univerzalna priča o srpskom dečaku koji je preživeo Kozaru

 „Dve Brankove Kozare“, dokumentarno-igrani film reditelja Ivice Vidanovića snimljen je prošle godine, po scenario Božidara Kneževića. U fokusu priče je čovek u dečačkim i staračkim danima koji je preživeo kozaračku ofanzivu 1942. godine.

Suočavajući se sa stradalničkom prošlošću, a šetajući šumama Kozare, stari Branko se priseća svojih strahova i patnji, svoga detinjstva i borbe za život u tim nemilosrdnim vremenima.

Film je univerzalna priča o čoveku koji pronalazi načine da sačuva život i priča o detetu koje je, ne svojom voljom, završilo u vrtlogu najstravičnijih zločina počinjenih nad njegovim narodom u viševekovnoj istoriji, i priča o teretu sa kojim je izrastao i koji nosi do staračkih dana – rekao je reditelj filma Ivica Vidanović.

Tokom velike nemačko – hrvatske ofanzive od 10. do 15. jula 1942. godine na Kozaru procenjuje se da je stradalo više od 40 hiljada Srba, od kojih je čak oko 12 hiljada dece starosti do petnaest godina.

„Važno je prepoznati znake totalitarnih ideologija i politika i znati na koji način im se suprodstaviti. Nacizam se nikada ponovo neće pojaviti kao nacizam niti fašizam kao fašizam, te ideologije mržnje u istoriji ljudskog društva  menjaju svoj oblik i ponovo dopiru do ljudi uvodeći svet u buduće ratove koji će biti nemilosrdniji od onih za koje znamo“, zaključio je na kraju tribine kustos „Muzeja žrtava genocida“ Bojan Arbutina.

I. Miljković