Улазак Христов у Јерусалим, празник Цвети

Српска православна црква данас обележава Улазак Христов у Јерусалим – Цвети. То је покретни празник који се слави по Лазаревој суботи ‒ Врбици, шесте недеље великог поста, недељу дана пред Васкрс.

Установљен је крајем четвртог века у Јерусалиму „за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе.”

Улазак Христов у Јерусалим

На сајту СПЦ објашњено је да га је том приликом народ дочекао као цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа и носећи у рукама

‒ Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: “Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати”. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Вест да долази спаситељ који је васкрсао Лазара се брзо пронела и народ је кренуо да га сусреће са палминим гранчицама у руци, баца своје хаљине на пут којим ће проћи или реже гранчице од дрвета и баца на пут.

‒ Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: “Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!” Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и

рече: “О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен”.

Ово се догађало пред празник Пасхе, па је у Јерусалиму било доста света из различитих крајева.

‒ Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: “Ко је то?”, а из гомиле народа одговорише: “Исус, пророк из Назарета Галилејског”. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: “Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!” Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: “Чујеш ли то што ови говоре?”, нашта им он одговори: “Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу”.

Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Канон за овај празник

Средином осмог века написао га је Косма Мелод Јерусалимљанин и сматра се његовим најлепшим каноном. На икони се Христов улазак у Јерусалим представља како Исус јаше на магарету. Ученици га прате, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут, што је тада представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

(Политика)

Повезани чланци

Back to top button