Велика Госпојина храмовна слава манастира Грачаница

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице, празнује се 28. августа и у православном календару означена је као велики празник и црвено слово. Овом празнику претходи Госпојински пост, који траје две недеље, од 14. до 27. августа.

У српском народном календару Велика Госпојина има посебно место. Она није била само важан црквени празник већ и дан око којег су се вековима градили обичаји повезани са породицом, здрављем, женама и природом.

Успење Пресвете Богородице је храмовна слава манастира Грачаница и тим поводом је празничну литургију уз саслужење свештенства и монаштва служио митрополит рашко – призренски Теодосије.

„Данас је велики празник и зато је Црква прописала две недеље да се пости. После Васкршњег поста, Госпојински пост је најстрожији. И сви који су крштени, сви који верују у Господа, они посте овај пост Госпојински да би тиме показали и своје поштовање и љубав према Мајци Божијој. Пресвета Богородица награђује свакога ко се труди несебично, ко приноси жртву“, рекао је митрополит Теодосије.

На бденију уочи празника Успења Пресвете Богородице џу манастиру Грачаница су се замонашиле две искушенице које су добиле имена Параскева и Ангелина. Монашењу су их привеле игуманија манастира Пећке Патријаршије мати Харитина и настојатељица манастира Грачанице мати Сара.

Током данашње празничне службе, у свештенички чин јереја рукоположен је Милош Поповић из Коша у Метохији, а у чин ђакона Иван Брајовић из Епархије милешевске.

На Велику Госпојину нису се радили тешки послови

Једно од најпознатијих народних веровања јесте да на Велику Госпојину не треба обављати тешке физичке послове. Празник је требало провести мирно, уз породицу, молитву и одмор, уместо у великим кућним или пољским пословима.

Веровало се да вода са појединих извора лечи

Уз Велику Госпојину везана су и веровања о лековитим изворима. У појединим крајевима људи су на празник одлазили до извора за које се веровало да имају исцелитељску моћ. Умивали су се том водом или је носили кући, надајући се здрављу и излечењу. Оваква веровања припадају народној традицији и не треба их поистовећивати са медицински доказаним методама лечења. Ипак, она много говоре о томе колико је у животу наших предака постојала снажна повезаност између вере, природе и наде у здравље.

Период између две Госпојине

Посебно занимљив део народног календара јесте период између Велике и Мале Госпојине. Овај период називао се „међудневница“, а према традиционалним веровањима био је погодан за сакупљање различитих плодова и лековитог биља. Међу биљкама које се помињу у народној традицији налазе се кичица, хајдучка трава, угаслица и коњски босиљак. За данашњег човека ови обичаји можда делују далеко, али они показују како су некада људи пажљиво пратили природу и њене промене.