Velika Gospojina hramovna slava manastira Gračanica
Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice, praznuje se 28. avgusta i u pravoslavnom kalendaru označena je kao veliki praznik i crveno slovo. Ovom prazniku prethodi Gospojinski post, koji traje dve nedelje, od 14. do 27. avgusta.
U srpskom narodnom kalendaru Velika Gospojina ima posebno mesto. Ona nije bila samo važan crkveni praznik već i dan oko kojeg su se vekovima gradili običaji povezani sa porodicom, zdravljem, ženama i prirodom.
Uspenje Presvete Bogorodice je hramovna slava manastira Gračanica i tim povodom je prazničnu liturgiju uz sasluženje sveštenstva i monaštva služio mitropolit raško – prizrenski Teodosije.
„Danas je veliki praznik i zato je Crkva propisala dve nedelje da se posti. Posle Vaskršnjeg posta, Gospojinski post je najstrožiji. I svi koji su kršteni, svi koji veruju u Gospoda, oni poste ovaj post Gospojinski da bi time pokazali i svoje poštovanje i ljubav prema Majci Božijoj. Presveta Bogorodica nagrađuje svakoga ko se trudi nesebično, ko prinosi žrtvu“, rekao je mitropolit Teodosije.
Na bdeniju uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice džu manastiru Gračanica su se zamonašile dve iskušenice koje su dobile imena Paraskeva i Angelina. Monašenju su ih privele igumanija manastira Pećke Patrijaršije mati Haritina i nastojateljica manastira Gračanice mati Sara.
Tokom današnje praznične službe, u sveštenički čin jereja rukopoložen je Miloš Popović iz Koša u Metohiji, a u čin đakona Ivan Brajović iz Eparhije mileševske.
Na Veliku Gospojinu nisu se radili teški poslovi
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste da na Veliku Gospojinu ne treba obavljati teške fizičke poslove. Praznik je trebalo provesti mirno, uz porodicu, molitvu i odmor, umesto u velikim kućnim ili poljskim poslovima.
Verovalo se da voda sa pojedinih izvora leči
Uz Veliku Gospojinu vezana su i verovanja o lekovitim izvorima. U pojedinim krajevima ljudi su na praznik odlazili do izvora za koje se verovalo da imaju isceliteljsku moć. Umivali su se tom vodom ili je nosili kući, nadajući se zdravlju i izlečenju. Ovakva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih poistovećivati sa medicinski dokazanim metodama lečenja. Ipak, ona mnogo govore o tome koliko je u životu naših predaka postojala snažna povezanost između vere, prirode i nade u zdravlje.
Period između dve Gospojine
Posebno zanimljiv deo narodnog kalendara jeste period između Velike i Male Gospojine. Ovaj period nazivao se „međudnevnica“, a prema tradicionalnim verovanjima bio je pogodan za sakupljanje različitih plodova i lekovitog bilja. Među biljkama koje se pominju u narodnoj tradiciji nalaze se kičica, hajdučka trava, ugaslica i konjski bosiljak. Za današnjeg čoveka ovi običaji možda deluju daleko, ali oni pokazuju kako su nekada ljudi pažljivo pratili prirodu i njene promene.
