Велика субота, за православне хришћане други дан велике жалости и Христовог силаска у Ад

Српска православна црква данас обележава Велику суботу. Овај покретни празник посвећен је успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад.

Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра већ на Велики петак увече.

Хришћани верују да је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења. Велика субота зато се проводи у молитви и тишини, а у црквама се, по завршеној литургији једе хлеб и вода.

Народни обчаји на Велику суботу

Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсећају на дуге Христове мука на распећу. Стари верују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дело или уделити милостиња сиромашнима.

Велика субота је дан уочи Ускрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек сутрашњег празника – спрема се и чисти кућа, припрема свечана одећа. Домаћице које то још нису учиниле, на данашњи дан фарбају јаја.

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове, а поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње Ускрс –најрадоснији хришћански празник и време велике радости за вернике широм света.

Повезани чланци

Back to top button