Velika subota, za pravoslavne hrišćane drugi dan velike žalosti i Hristovog silaska u Ad
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliku subotu. Ovaj pokretni praznik posvećen je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra već na Veliki petak uveče.
Hrišćani veruju da je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Velika subota zato se provodi u molitvi i tišini, a u crkvama se, po završenoj liturgiji jede hleb i voda.
Narodni občaji na Veliku subotu
Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću. Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima.
Velika subota je dan uoči Uskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček sutrašnjeg praznika – sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća. Domaćice koje to još nisu učinile, na današnji dan farbaju jaja.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove, a ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Uskrs –najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.
