Veliki Petak i iznošenje plaštanice u Gračanici

Večernje Velikog Petka i iznošenje plaštanice služeno je u manastiru Gračanica u prisustvu većeg broja vernika.

Plaštanica se iznosi u toku pojanja stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem i krstom na sredinu hrama na poseban sto. Prilaze joj sveštenici i monaštvo i narod, svi čine duboki naklon pred njom, spuštajući se na kolena kako bi čelom dotakli pod, a zatim celivaju plaštanicu, jevanđelje i časni krst. 

Plaštanica je platno sa izvezenim ili naslikanim Hristovim telom, neposredno posle skidanja sa Krsta. Na plaštanici se nalazi i predstava skidanja sa Krsta i polaganja u grob, kao i predstava Bogorodice, Josifa, Nikodima i evanđeliste Jovana.

Originalna Plaštanica Gospoda Isusa Hrista je platno, satkano od lana sa primesama pamuka. U nju su učenici  Gospodnji zajedno sa Josifom Arimatejskim zavili telo Isusa Hrista odmah po skidanju njegovom sa Krsta. U prvim vekovima hrišćani su je tajno čuvali, a kad su prestali progoni hrišćana nju su čuvali vizantijski imperatori i dugo nije pokazivana narodu.

Posle večernje, poje se malo povečerje sa kanonom ο raspeću Gospodnjem, tzv. Plač Presvete Bogorodice, čiji je autor Simeon Logotet iz X veka.

Pravoslavni na Veliki Petak strogo poste ili ništa ne jedu, niti piju, a tek uveče, kada izađu zvezde, uzmu malo hleba i vode.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se vreme bogosluženja obznanjuje klepalima.