Vladika Teodosije: Ostanite na svojim ognjištima i ne otuđujte imovinu koju su naši preci kroz vekove ropstva s mukom očuvali!
Vladika raško – prizrenski Teodosije uputio je danas apel vernom narodu svoje eparhije koga poziva da ostane na svojim ognjištima i ne otuđuje imovinu svojih pradedova.
„Sledujući svetolazarevskom zavetu i ovom prilikom, kao Episkop raško-prizrenski, očinski pozivam naš verni narod da ostane na svojim vekovnim ognjištima i da ne otuđuje imovinu koju su naši preci u najteža vremena turske vlasti, kroz brojne ratove i stradanja, sa mukom čuvali i sačuvali“, navodi vladika Teodosije u apelu.
On podseća da „nije u pitanju samo obična zemlja, koja se prodaje ili kupuje, već je to zemlja zasejana kostima naših predaka, osveštana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvlju mučenika“.
Takođe zaključuje da sve što je oteto to je i prokleto.
„Naše je samo da očuvamo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u nasleđe“, navodi se između ostlog u apelu Episkopa raško-prizrenskog Teodosija.
Ilustracija, foto: Riznica
Apel prenosimo u celosti:
Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije
a duši svojoj naudi? Mt. 16.26
Draga braćo i sestre, deco duhovna, ljubljeni u Hristu narode Božji!
Srpski pravoslavni narod već vekovima živi na prostorima stare Raške, Kosova i Metohije, gde se nalaze i najdublji koreni našeg duhovnog bića, oličeni u brojnim svetinjama naše Crkve. Vekovima ove svetinje svetle kao svetionici, ukazujući i nama i onima oko nas da smo ovde svoji na svome, da ne želimo da otimamo ništa tuđe. Sve što je oteto to je i prokleto. Naše je samo da očuvamo ono što nam pripada i što su nam naši preci ostavili u nasleđe.
Sledujući svetolazarevskom zavetu i ovom prilikom, kao Episkop raško-prizrenski, očinski pozivam naš verni narod da ostane na svojim vekovnim ognjištima i da ne otuđuje imovinu koju su naši preci u najteža vremena turske vlasti, kroz brojne ratove i stradanja, sa mukom čuvali i sačuvali. Nije u pitanju samo obična zemlja, koja se prodaje ili kupuje, već je to zemlja zasejana kostima naših predaka, osveštana molitvama, nakapana suzama trudbenika i zalivena krvlju mučenika.
Ostajući na svojim imanjima i svojim ognjištima, mi bivamo čuvari našeg identiteta i naših svetinja koje su organski povezane sa vernim narodom i verom pravoslavnom. Naša vera nas je vekovima očuvala na vetrometini istorijskih zbivanja da bismo bili narod Božiji, naslednici Svetoga Save i velikih Nemanjića, Svetog Kneza Lazara i brojnih svetitelja mučenika koji su prosijali u zemlji Raškoj i Kosovsko-metohijskoj.
Nažalost, svaki put kada čujemo da naši ljudi prodaju zemlju i trajno odlaze sa svojih ognjišta, osećamo bol i gubitak. Ovde smo svi povezani u Hristu kao jedno telo i jedna duša, bez obzira u kom delu naše zavetne zemlje živeli. Znamo da život nije lak i da se mnogi od nas suočavaju sa teškim materijalnim uslovima, ali znamo i to da su naši preci u mnogo težim uslovima ostajali verni svojoj veri i rodnoj grudi i time dali ogroman doprinos da bi i nas danas ovde bilo. Svaki put kada neko ima nameru da proda svoju imovinu, treba prvenstveno da pomisli na svoje rođake i komšije, koji žele tu da ostanu. Treba da vodimo računa da svojom sebičnošću njih ne dovedemo u još teži položaj. Neko će prodajom možda privremeno rešiti svoje finansijsko pitanje, ali se treba pitati, da li ta prolazna uteha vredi da se poredi sa svešću i savešću da smo time još više otežali položaj naših srodnika i komšija. Oni su čvrstog opredeljenja da ostanu na našoj svetoj zemlji, a naš postupak može da ih dovede u još teži položaj. Nijedan čovek ne treba da misli prvenstveno samo na sebe, već da ispunjava Hristovu zapovest o ljubavi perema Bogu i bližnjemu.
Pastirski apelujemo na sve vas, braćo i sestre, da se, ako se ikada nađete pred ovim izborom, duboko zapitate da li vredi prodati zemlju i zaraditi novac, a istovremeno poneti teško breme savesti. Zato, pokažimo i u ovim istorijskim trenucima hrišćansku i iznad svega ljudsku odgovornost prema sebi, svojoj deci koja treba da znaju odakle su potekla, i prema svojim komšijama kojima ostavljamo teret koji mislimo da smo olako skinuli sa svojih pleća.
Zato poslušajmo svi, evanđelske reči samoga našeg Gospoda i Spasitelja koji nam poručuje: – Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? (Mt. 16.26). Pokažimo trpljenje i žrtvu ljubavi, držeći se zajedno kao jedan narod Božiji, ugledajući se na svete iz roda našeg, kako bismo se našli vernim slugama Gospoda našeg. Sačuvajmo ljubav i bratsku solidarnost kako bi time pokazali da smo dostojna deca svojih predaka i kako bi time sačuvali našu veru, ime i postojanost na našem najsvetijem Rasu, Kosovu i Metohiji.
S blagoslovom Gospodnjim
Episkop raško-prizrenski
TEODOSIJE
U manastiru Gračanica,
23. septembar 2020. god.
