Na biciklu u hodočašće

Marko Isajlov (36) iz Vršca ostvario je nesvakidašnji podvig tako što je na biciklu za osam dana prešao više od hiljadu kilometara i stigao na pokloničko putovanje u manastir Hilandar. U povratku ga je put do rodnog grada u južnom Banatu vodio preko Gračanice.    

Na Svetoj Gori je proveo 12 dana i svakom bi kaže preporučio da obiđe ovo mesto i oseti „veličini i silinu prave iskonske vrhovne slobode“. A on je, nastavlja, tamo u potpunosti spoznao šta znači vera i viševekovna duhovna moć.

„Moj odlazak na Hilandar je bio specifičan. Tokom prethodna četiri meseca ja sam kroz molitvu tražio da mi se otvori put koji će na neki način da me izvede i pošalje tamo gde bih zaista trebao da odem da bih mogao da dođem do odgovora na neka određena putanja koja su mi bila strana“, pojašnjava Marko razloge za svoj nesvakidašnji podvig.

Kada je biciklom krenuo na put nije imao blagoslov za ulazak u manastir ali je vođen snagom vere osećao da će tamo ipak stići.

Vozio je dunavskom magistralom, skelom prešao preko reke i ušao u centralnu Srbije, a prvu pauzu je, priča, napravio u manastiru Tumane. Dalje, preko Donjeg Milanovca,  Kladova, Negotina, Zaječara, Knjaževca, Niša, Leskovca i Vranja stiže do Prohora Pčinjskog.

Prelomni momenat se desio petog dana u ovom manastiru Prohor gde je primio zahtev da odgovorim na određena pitanja kako bi mu se odobrio ulazak na Hilandar.  

Put do Svete Gore je bio zahtevan sa izuzetno jakim otporom vetra tako da ga je na najveća iskušenja, kako kaže, postavila priroda nametnuvši mu različite izazove.  

U Severnoj Makedoniji je bio već sledećeg dana, trasa od Kumanova do Dorjana bila je duga više od 220 kilometara. Kada je na benzinskoj pumpi u Grčkoj prvi put uključio vaj-faj signal na telefonu uspostavilo se da mu je u međuvremenu stigao blagoslov da uz poštovanje anti kovid mera može da uđe u Hilandar.

Iskustvo koje je doživeo u drvnoj srpskoj lavri, kaže, ne može da opiše rečima. Ostao je čak 12 dana.

Umesto starom trasom preko Preševa odlučio je da na povratku kući krene put Kosova i Metohije.

„Izuzetno sam srećan što sam napravio ovaj potez, imao sam određena iskušenja i neprijatnosti koje su se na kraju pretvorile u lepe uspomene koje ću pamtiti. Naime, na ulazu u Prištinu pocepala mi se guma na biciklu. Dok sam krpio gumu pored mene se zaustavio policijski automobil. Policajci su me isključili sa auto puta i nisu mi napisali kaznu, mada su u potpunosti imali pravo na to jer je za bicikliste zabranjena vožnja auto putem. Na kraju su mi još poslali šlep službu koja me je na bezbedan način dovela do benzinske pumpe u južnom delu Prištine i onda sam odatle nastavio dalje još pet kilometara i sada sam ovde u Gračanici gde su me sačekali moji domaćini Igor i Ivica Živić i Dragan Arsić.

Put do Vršca Isajlova je sada vodio preko severa Kosova gde je svratio u manastir Banjsku, a onda preko Jarinja, Raške do Kraljeva gde je obišao Studenicu. Nizali su se dalje gradovi Kragujevac, Smederevska Palanka, Smederevo, Kovin, Vršac. Prešao je više od 2000 kilometara u oba pravca, a to nije sve jer za narednu godinu, uz dobru pripremu, Marko planira da biciklom stigne do Jerusalima obilazeći usput sva sveta mesta.

Na put kao i sada kreće sam, nošen voljom i snagom vere sa brojanicom koju dok razgovaramo drži u ruci. Ne odvaja se od nje.   

„Brojanica isto što i simbol vere, a ja želim da poručim: Budite odvažni, stojite i videćete spasenje Gospodnje jer će se Gospod boriti za vas“.

I. Miljković