Коприва као животно опредељење, успешна пословна прича породице Николић из Косовске Каменице

Слађана и Дејан Николић из Косовске Каменице јединствени су по томе што се баве прерадом, производњом и паковањем кокприве коју у облику капсула продају на тржишту широм региона.

Млади брачни пар се једини у окружењу бави овим послом, а поседују сертификат за органску производњу „Био инспект“ из Швајцарске“.  Посао им одлично иде. За њихову малу породичну компанију сада су сви чули, почеле су да пристижу и награде, а недавно су се вратили и из Дубаија чије тржиште планирају да освоје својим производима.

Попут многих младих породица и Николићима је у једном тренутку свега било преко главе, без посла и наде да им на Косову и Метохији икад може бити боље повели су се мишљу да спакују кофере и прикупе папире за одлазак у Немачку. Онда им се, прича Слађана, архитекта по вокацији, догодила коприва.

Заједно са супругом Дејаном, професором географије, идеју су преточили у успешан бизнис и сада им је коприва постала животно опредељење.

Прву планатажу, присећа се Слађана, засадили су 2019. године, а онда су одлучили да се максимално посвете производњи коприве. Поред постојеће од 10 ари коприву су посадили на још једној плантажи од 45 ари. За супружнике то је била преломна година будући да су и Слађана и Дејан остали без посла.

„Били смо на граници да донесемо одлуку да заувек одемо са Косова, али је у мени била јача жеља да останемо јер је овде била сва моја фамилија. Одлучили смо да останемо и посветимо се послу са копривама“, прича Слађана Николић, једна од власника данас успешне компаније „Лио степ“ из Косовске Каменице.

У посао су укључили и Слађаниног брата који је данас део ове породичне фирме, основане 2022. године.  Резултати рада почели су да се осећају већ после треће године. Њихово мало предузеће сада је обезбедило комплетну производњу, продуктивност расте, потражња такође.  

Коприва – породична прича

„Коприва је спасила живот мом супругу, она је наша породична прича, а ово је прилика да јој се одужимо“, открива Слађана Николић.

Свекрва јој је, каже, испричала да је њен супруг Дејан, још као беба био слабашан, није напредовао и после три месеца имао је мање килограма него по рођењу.

„Тада је једна старија докторка – педијатар посаветовала свекрву да дете нахрани копривом јер је малокрвно. Она је почела да бере коприву у шуми, кува је и водицом поји дете. Позитиван резултат је уследио врло брзо, беба се опоравила и надокнадила изгубљену тежину“, прича Слађана.  

Њен супруг Дејан данас поносно прича да је имао велику потребу да се одужи коприви, биљци чаробне моћи коју многи сматрају коровом.  

Тако је развио читаву производњу од плантаже до финалног производа у капсулама како би лековита коприва стигла до свих који желе да је узимају као суплемент у лечењу.

„Истраживали смо на који начин можемо да имамо бенефите од коприве, а да притом сачувамо сто посто њене лековите вредности. То се једино постиже када се коприва суши под вакумом на веома ниским температурама и тај поступак се зове лиофилизација“, прича Слађана Николић.

Сирова коприва у себи садржи мали проценат воде, осушена процесом лифилизације може у вакумираним џаковима да стоји без проблема дуго година.

Николићи из Косовске Каменице једини су произвођачи лиофилизоване коприве у региону. Постоји још само једна фирма у Хрватској.  

„На немачком тржишту регистрован је велики број компанија који се баве производњом и паковањем коприве, међутим, када боље истражите дођете до податка да они коприву као сировину набављају у Пољској или  Казахстану, а да се она само пакује у Немачкој. Ми смо једини заокружили процес од производње до финалног производа“, с поносом истиче Дејан Николић.  

Прошле године су у „ Лиостепу“ почели са капсулирањем семена коприве,  а у будућности планирају да исто ураде и са кореном ове биљке који ће претходно претворити у прах и паковати. Корен се показао као јако делотворан и лековит суплемент у лечењу малигних и бенигних обољења простате.

То су планови за будућност, а сада су прозводњу већ проширили новом понудом, капсулама лиофилизованог сремуша који се такође налази у продаји, а одличан је природни лек за реуглисање нивоа холестерола и триглицерида у крви.

Залиха готово да и нема јер све што се поризведе брзо се и испоручи тржишту које из дана у дан постаје веће.

„Тренутно су наши производи заступљени у шест или седам радњи у Београду, Бањи Ковиљачи, Нишу, Прешеву, има нас у Будви у Црној Гори у две радње, а присутни смо и у Северној Македонији“, прича Слађана и додаје:

„Преговарали смо и са купцем из Словеније и били смо принуђени да одустанемо од такве понуде јер они хоће готов производ који би да пакују и нуде тржишту под њиховим именом. Ми то не желимо. Сматрамо да наши производи треба да се пакују под нашим именом јер је коприва произведена на нашим плантажама уз потпуно поштовање правила органске производње“, појашњава Слађана Николић.  

У мају креће косидба коприве на плантажама породице Николић, а биљка се  коси пет пута у току године.

„Сви радимо све. Често и ја ускачем и помажем и на плантажи када се окопава и плеви коприва, и у погону када се пакује и капсулира. Кад негде запне ускаче први који је слободан“, прича Слађана и додаје да је укидање српске Поште од стране институција Приштине у многоме отежало њихову комуникацију са потрошачима. Ипак, наводи, изналазе нове начине и могућности дистрибуције производа.

Пут од идеје до успеха Николићима је отворен и брз иако осим воље да уче и напредују никакво предзнање о предузетништву и маркетингу нису имали.  Године 2021. њихова идеја је награђена на акцији „Најбоља технолошка иницијатива Србије“ коју организује РТС.

Породичну комапнију „Лиостеп“ основали су годину дана касније, а већ после три године уследиле су награде.

„Скоро сам посетио највећи европски сајам у Нимбергу у Немачкој па онда највећи светски сајам у Дубаију. Имали смо прилику да представимо наше производе и разговарамо са људима из света. Могу вам рећи да смо јединствени по томе да имамо производ од плантаже до финалне производње што све остале компаније немају. Они коприву увозе, потом је  транспортују, чувају по хладњачама због чега она губи на квалитету“, прича Дејан Николић.  

Специјалну награду и признање компанија „Лиостеп“ добила је на сајму хране у Русији, а на Кипру златну медаљу за иновативни производ, док Дејан и Слађана скромно тврде да су од свега најбитније речи хвале и препоруке од купаца и корисника што њихов производ чини препознатљивим и траженијим на тржишту.

Косовска Каменица је градић на крајњем истоку Косова и Метохије, нема тешку индустију и није бомбарован током НАТО агресије, подсећају власници плантажа коприва које су ушушкане у долини Криве реке.

„После Дубаија, где сам видео сав њихов напредак и сјај савременог доба, прво што сам помислио било је; Боже, где смо ми и где живимо уопште. На крају сам схватио да је лепоти коју ми имамо у очувању природе и једноставности и мирноћи живота. Не бих се мењао“, испричао је Дејан.  

Он и супруга открили су формулу за успешан и срећан живот. Кажу,најлепши је осећај када си сам газда, када одређујеш и планираш своје радно време, радујеш и најмањем успеху. Оно што раде остављају деци у наследство. Кажу, трасирали су им пут ка успеху а на њима је да ли ће наставити истом стазом даље…

Иван Миљковић

Аудио репортажа „Коприва је њихова животна прича“ емитована је у емисији „Магазин на Првом“ Радио Београда 1. Послушајте је на линку: