Лука из „Царских гласова“: Славуј из Житковца, наследник Јордана Николића

У Житковцу надомак Звечана живи Лука Живковић ученик је шестсог разреда редовне и чевртог музичке школе у којој похађа часове хармонике и певања. Поред тога Лука је и одличан рецитатор, али и наступа са дечијом групом „Царски гласови“ чији је први ЦД са традицоналним косовско метохијским песмама изашао недавно.

Иако му је свега 12 година смело и без имало треме дечак са севера Космета одважно је стао пред Велики народни оркестар  РТС-а  и запевао „Оро се вије крај манастира“.  

Лукини пријагељи и људи од струке слажу се у оцени да је надалеко чувен појац косовских песам Јордан Николић добио свог наследника.

„Моју породицу чине мама, тата, два старија брата, нана и деда, и такође мој стриц који живи у истом дворишту – стриц, стрина, и две сестре од стрица. Сви смо заједно када је неки велики празник, на пример слава или Божић ми се окупимо око трпезе и буде нам баш лепо,“ отква нам своју породичну причу Лука Живковић.

Музиком је почео да се бави веома рано. Посебно је заљубљен у традиционалну песму са Косова и Метохије и где год наступа, проноси је поносито, одважно и без имало треме пусти глас док пева познату и сетну мелодију:

 Маријо, ћери мори Маријо,

  мамони пиле мори шарено…

Посла има и у школи, и код куће али Лука поносно истиче да све постиже.

„У својој глави направим неки распоред и успем да у току дана склопим све активности, учење за школу, такође и вежбе за музичу школу где сам на смеру хармонике и такође учим певање“.

Док слушамо мелодију на хармоници, коју овај весели дечак припрема за свој први јавни час узгред нам отрива да је таленат за музику наследио од тате и деде.

Отац Бобан Живковић прича да је у ужој и широј породици доста музикалних чланова тако да Луки није било тешко да заволи музику због чега је и с лакоћом изводи.

„Могу вам рећи да су и браћа од супруге јако добри певачи, тако да нас има доста и хвала Богу има од кога да наследи музикалност,“ говори поносито отац док се дечаков деда из угла шеретски смешка и прстом показује да је најмлађи унук таленат ипак наследио од њега.  

Лукина мама Љиљана пуна је речи хвале за најмалађен сина али и додаје да су и двојица старијих Слађан и Богдан једнако успешни те студије приводе крају.

„Најбитније нам је школа првенствено, а ово је неоспорно – Лука има таленат за музику и мислим да ће наставити да се бави тим и да ће то бити један велики успех“, говори Љиљана.

По свему судећи Лука највише воли да пева традицоналне косовске песме али додаје да се наставник певања труди да научи да изводи и остале музичке жанрове.

Лука пева срцем и душом што публика уме да препозна. До сада је учествовао на бројним фестивалима, како у земљи, тако и у региону. Ипак, остаје скроман дечак који највише ужива у игри са својим вршњацима у родном Житковцу.

„Поручио бих својим вршњацима да се баве оним што воле, да буду упорни и да никада не одустају од својих снова. Важно је да чувамо оно што смо наследили од наших предака, јер је то наш идентитет.“

Лука је пример како се уз труд, рад и велику љубав према традицији могу постићи велики резултати. Његов глас допире далеко, подсећајући нас на лепоту и богатство наше културне баштине.

„Многи певачи читавог живота чекају да запевају са Великим народним оркестром РТС-а, Луки је то успело са 12 година, поклонио се оркестру, публици и запевао без имало страха и треме у гласу“, прича поносно отац Бобан.  

То што је његов син све више у медијма и на наступима него са породицом не издваја га посебно од старије браће јер у породици иста правила важе за све, па и за Луку, тврди отац.

Лука не познаје поделу на мушке и женске песме, зна само за емоцију и труди се да је у свакој изведби пренесе.

Да је породица основ свега, да с њом и радост и туга лакше и деле и превазиђу, да с породицом све почиње и све се завршава, знамо и негде дубоко у подсевети чувамо. Пример Лукине породице можда је само један од многих који нам доказује како је такав живот и праткично могућ. Неверне Томе и они који промовишу другачије вредности нека одговоре потраже дубоко у себи ако га и не нађу сигуно ће доћи ће до онога што је узрок или корен властитог неупсеха или успеха.

И. Миљковић