Luka iz „Carskih glasova“: Slavuj iz Žitkovca, naslednik Jordana Nikolića

U Žitkovcu nadomak Zvečana živi Luka Živković učenik je šestsog razreda redovne i čevrtog muzičke škole u kojoj pohađa časove harmonike i pevanja. Pored toga Luka je i odličan recitator, ali i nastupa sa dečijom grupom „Carski glasovi“ čiji je prvi CD sa tradiconalnim kosovsko metohijskim pesmama izašao nedavno.

Iako mu je svega 12 godina smelo i bez imalo treme dečak sa severa Kosmeta odvažno je stao pred Veliki narodni orkestar  RTS-a  i zapevao „Oro se vije kraj manastira“.  

Lukini prijagelji i ljudi od struke slažu se u oceni da je nadaleko čuven pojac kosovskih pesam Jordan Nikolić dobio svog naslednika.

„Moju porodicu čine mama, tata, dva starija brata, nana i deda, i takođe moj stric koji živi u istom dvorištu – stric, strina, i dve sestre od strica. Svi smo zajedno kada je neki veliki praznik, na primer slava ili Božić mi se okupimo oko trpeze i bude nam baš lepo,“ otkva nam svoju porodičnu priču Luka Živković.

Muzikom je počeo da se bavi veoma rano. Posebno je zaljubljen u tradicionalnu pesmu sa Kosova i Metohije i gde god nastupa, pronosi je ponosito, odvažno i bez imalo treme pusti glas dok peva poznatu i setnu melodiju:

 Marijo, ćeri mori Marijo,

  mamoni pile mori šareno…

Posla ima i u školi, i kod kuće ali Luka ponosno ističe da sve postiže.

„U svojoj glavi napravim neki raspored i uspem da u toku dana sklopim sve aktivnosti, učenje za školu, takođe i vežbe za muziču školu gde sam na smeru harmonike i takođe učim pevanje“.

Dok slušamo melodiju na harmonici, koju ovaj veseli dečak priprema za svoj prvi javni čas uzgred nam otriva da je talenat za muziku nasledio od tate i dede.

Otac Boban Živković priča da je u užoj i široj porodici dosta muzikalnih članova tako da Luki nije bilo teško da zavoli muziku zbog čega je i s lakoćom izvodi.

„Mogu vam reći da su i braća od supruge jako dobri pevači, tako da nas ima dosta i hvala Bogu ima od koga da nasledi muzikalnost,“ govori ponosito otac dok se dečakov deda iz ugla šeretski smeška i prstom pokazuje da je najmlađi unuk talenat ipak nasledio od njega.  

Lukina mama Ljiljana puna je reči hvale za najmalađen sina ali i dodaje da su i dvojica starijih Slađan i Bogdan jednako uspešni te studije privode kraju.

„Najbitnije nam je škola prvenstveno, a ovo je neosporno – Luka ima talenat za muziku i mislim da će nastaviti da se bavi tim i da će to biti jedan veliki uspeh“, govori Ljiljana.

Po svemu sudeći Luka najviše voli da peva tradiconalne kosovske pesme ali dodaje da se nastavnik pevanja trudi da nauči da izvodi i ostale muzičke žanrove.

Luka peva srcem i dušom što publika ume da prepozna. Do sada je učestvovao na brojnim festivalima, kako u zemlji, tako i u regionu. Ipak, ostaje skroman dečak koji najviše uživa u igri sa svojim vršnjacima u rodnom Žitkovcu.

„Poručio bih svojim vršnjacima da se bave onim što vole, da budu uporni i da nikada ne odustaju od svojih snova. Važno je da čuvamo ono što smo nasledili od naših predaka, jer je to naš identitet.“

Luka je primer kako se uz trud, rad i veliku ljubav prema tradiciji mogu postići veliki rezultati. Njegov glas dopire daleko, podsećajući nas na lepotu i bogatstvo naše kulturne baštine.

„Mnogi pevači čitavog života čekaju da zapevaju sa Velikim narodnim orkestrom RTS-a, Luki je to uspelo sa 12 godina, poklonio se orkestru, publici i zapevao bez imalo straha i treme u glasu“, priča ponosno otac Boban.  

To što je njegov sin sve više u medijma i na nastupima nego sa porodicom ne izdvaja ga posebno od starije braće jer u porodici ista pravila važe za sve, pa i za Luku, tvrdi otac.

Luka ne poznaje podelu na muške i ženske pesme, zna samo za emociju i trudi se da je u svakoj izvedbi prenese.

Da je porodica osnov svega, da s njom i radost i tuga lakše i dele i prevaziđu, da s porodicom sve počinje i sve se završava, znamo i negde duboko u podseveti čuvamo. Primer Lukine porodice možda je samo jedan od mnogih koji nam dokazuje kako je takav život i pratkično moguć. Neverne Tome i oni koji promovišu drugačije vrednosti neka odgovore potraže duboko u sebi ako ga i ne nađu siguno će doći će do onoga što je uzrok ili koren vlastitog neupseha ili uspeha.

I. Miljković