Времеплов

Ана Франк, дан када су нацисти дошли по њу

После две године скривања у Амстердаму јеврејске породице Франк, нацистички Гестапо je 4. августа 1944. године открио њихово скровиште и ухапсио 14-годишњу Ану Франк, њену сестру, родитеље и још четворо људи, такође Јевреја.

Сви су страдали у концентрационом логору, изузев Аниног оца. Након Другог светског рата откривен је дневник Ане Франк, један од најпотреснијих докумената о страдањима људи као последица нацизма. Дневник је преведен на више од 30 језика.

Aнa je rођена у Франкфурту на Мајни у Немачкој, али је већи део живота провела у Амстердаму. Била је држављанин Немачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима.

Када су 1942. године прогони Јевреја постали учесталији, Франкови су се сакрили у тајне просторије у пословној згради Ота Франка. Након две године њихово склониште је откривено на основу дојаве, а Франкови, Ван Пелсови и Фриц Пфефер депортовани су у логоре. Ана је умрла седам месеци касније од тифуса у концентрационом логору Берген-Белзену, неколико дана после смрти своје сестре Марго.

Јула 1945, након што је Црвени крст потврдио смрт свих Франкових сем Ота, Мип Гис (Мип Колен) дала је Оту дневник који је Ана писала и свежањ писама и старих папира за које се надала да ће вратити Ани након рата.

Ото је рекао да није знао да Ана пише тако прецизан опис њихових живота током скривања. У својим мемоарима, описао је њему тежак процес читања дневника, јер се тиме присећао свих догађаја описаних у дневнику. Рекао је и да је први пут видео Анину приватну страну, и оне делове дневника о темама које није спомињала никоме.

„За мене, то је било откровење… Нисам имао појма о дубини њених мисли и осећања… Све то она је држала у себи…“ Дирнут њеном жељом да буде аутор, неколико пута исказаном у дневнику, Ото је почео да размишља о његовом издавању.

Ото Франк је дневник предао историчарки Ани Ромајн-Ферсхор на преглед, а она је чак и покушала, мада безуспешно, да га објави. Дала га је свом мужу, Јану Ромајну, такође историчару и новинару. Као новинар, он је написао чланак о дневнику, назван „Дечји глас“, који је објавио у холандским новинама Хет Парол 3. априла 1946. Писао је о дневнику као „делу које садржи дечји глас, који описује сву грозоту фашизма, више него сви докази изложени Нирнбершком суду.“

Његов чланак привукао је пажњу многих издавача, а дневник је први пут издат 1947, а 1950. пратио га је други круг „оригиналног издања“.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Види такође
Close
Back to top button
Close
Close