Београдско четворојеванђеље

Прва књига на ћирилици у Београду штампана је 1552. године и позната је као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

Једина позносредњовековна штампарија која је прорадила у граду, а није била везана за манастирску средину, појавила се у Београду. Заслугом кнеза Радише Дмитровића и дубравачког трговца Тројана Гундулића, јеромонах Мардарије је 4. августа 1552. завршио штампање „Београдског четворојеванђеља” у данашњој српској престоници.

Јеромонах Мардарије, који је завршио штампање Београдског четворојеванђеља, по свој прилици је занат изучио у Венецији, а затим је радио у Милешеви, Београду и Мркшиној цркви. Ондашњи мајстори су били универзални: сами су припремали шрифт ‒ калуп, гравирали дрворезне плоче за реализацију илустрација и орнамената, сами су формирали текстуалну форму и отискивали књигу.

Београдско четворојеванђеље штампано је у 16. веку, у време Сулејмана Величанственог, чија је владавина трајала пуних 46 година. За то време, у Србији је штампано девет литургијских књига у шест штампарија. Са султаном Селимом Другим, његовим наследником, долази друга политика, тако да је крај 16. века, у области српског штампарства, обележила пустош. Због великих пореских дугова према Турској, многи манастири и цркве морали су бити продати. Београдско четворојеванђеље је једина књига те штампарије, и није познато како је и када престао њен рад.