Blagovesti – praznik kada je Arhangel Gavrilo Bogomajki javio vest da će roditi Hrista

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik Blagovesti, u znak sećanja na događaj kada je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici blagu vest da će ona roditi Sina Božijeg. Za ovaj dan vezuju se brojni običaji.

Kada je arhangel Gavrilo Bogorodici saopštio da je ona izabrana da na svet donese Gospoda, dao joj je ljiljan ili beli krin, tako da se ova biljka danas unosi u dom.

Od tada ljiljan u crkvi simbolizuje ljubav, čistotu i nevinost, a veruje se da je nastao od suza Isusa Hrista tokom svog pogubljenja i smatra se omiljenim cvetom Device Marije.

Njegove tri latice asociraju na Sveto Trojstvo, ali i na najcenjenije Marijine vrline: nevinost, skromnost i pobožnost.

U narodu se naziva i Bogorodičin cvet.

Motiv ljiljana bio je čest u srednjevekovnoj Srbiji, sreće se na freskama i novcu iz doma Nemanjića.

Običaji za Blagovesti

Veruje se da na Blagovesti treba ustati pre zore, neki ljudi se čak bude i u ponoć, kako bi ispoštovali praznik.

Poželjno je da se danas čuje pesma devojaka, a ranije su one skupljale drva i ložile vatru, gde su se svi veselili i preskakali je.

Kako je praznik Bogorodice, posebno ga slave žene zbog poroda, mole se za potomstvo, decu i porodicu.

Simbol Blagovesti je novi početak, pa se danas čisti kuća, iz nje se izbaci sve što je nepotrebno i što smeta.

Veruje se da je nakon ovog dana gotovo sa zimom, a udara se u šerpe, kako bi zmije zaobišle dom tokom čitave godine.