Boj na Mišaru

Godine 1806, 13. avgusta, u  boju na uzvišici Mišar kod Šapca gotovo desetostruko malobrojniji Srbi u Prvom srpskom ustanku do nogu potukli Turke.

Nastojeći da uguši ustanak, Porta je uputila vojsku iz Bosne koju je predvodio Sulejman-paša Skopljak. Ustanički vođa Đorđe Petrović – Karađorđe, Turke je dočekao na Mišaru, gde je izgradio šanac, a konjica je ostala u šumi da udari u bok i pozadinu neprijatelja.

Prvi turski napad je odbijen, a zatim su stupili u dejstvo konjica i ušančeni ustanici. Turci su se uz velike gubitke panično povukli, pri čemu su se mnogi podavili u Savi, pokušavajući da se prebace u Srem.

Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka. Bitku je ovekovečio Filip Višnjić u narodnoj epskoj pesmi „Boj na Mišaru”, dok ju je ruski slikar Afanasij Ivanovič Šeloumov ovekovečio monumentalnom kompozicijom ulja na platnu „Boj na Mišaru”.