
Човек треба да учи од пчела
Од идеје до њене реализације не мора да буде дуг пут, новац може, а и не мора да игра пресудну улогу. Важно је имати циљ, а изнад свега да вас посао који радите чини срећним. У данашње време то неки доживљавају као привилегију а други као стремљење ка остварењу сна.
Младен Ђокић из Грачанице живи свој сан. Шта жели знао је чим је почео да купује комад по комад запуштеног имања. За две године је успео да својину прошири на тридесет ари и запуштену вододерину, која је локалном становништву служила као депонија, претвори у имање и школски пчелињак на коме је поставио 25 кошница.
Како су пчеле једини индикатор животне средине и чистог ваздуха, са имања је претходно требало уклонити сметлиште.

„Од 15. августа 2019. када смо почели са радовима, сакупили смо и избацили укупно педесет шлепера отпада. Тек када смо избацили све ђубре могли смо да планирамо како ћемо да уредимо простор“, открива Младен.
Простор су уредили тако што су најпре засадили 48 медоносних садница међу којима највише има лешника који је, како Младен открива, изузетно добар за пчелу, будући де је то први полен који се појављује у природи од раног пролећа.
„Осим лешника засадио сам и еводије и софоре које су изузетно медоносне биљке. Као што видите, на овом имању је све подређено пчелама и уживању“, прича усхићено млади пчелар.
У послу око пчелињака Младену помажу отац и брат. Тако су заједно прикупили близу 800 бачених аутомобилских гума, које су уредно поређали, прекрили земљом и песком направивши бране за три мала језерца на имању.

„Овде булдожер није ушао, све смо радили сами, ручно, сасвим природно“, смеје се Младен и показује нам руком на малу кућицу крај воде.
„Тамо у оној кућици имали смо и породицу патака са младунцима, али су их напали дивљи пси. Мораћемо боље да обезбедимо имање пре него се одлучимо да поново држимо патке“, прича Младен.

Ако са паткама није имао среће, са пчелама је и те како има. Први сунчан дан после снега и кише измамио је друштва ван кошница.
„Оне су сада мало дезоријентисане, али врло брзо ће се адаптирати. Са првим пролећним радовима у кошници долази до веће потрошње хране тако да, уколико пчелари нису на време реаговали, нису додали медоносне погаче својим друштвима, бојим се да већ ових дана могу да очекују одређене губитке јер се пчеле у фази развоја матица залежу младе ларве и потребно им је доста хране за одгајање младих“, открива нам Младен неке тајне пчеларења.
Поносно цитира Алберта Ајнштајна који је рекао да „уколико нестану пчеле нестаће и човечанство у периоду од три године“, а затим подсећа на лековитост производа од меда.
„Кошница у себи има пуно ензима, минерала и витамина, пробиотика, антибиотика, како каже доктор Несторовић у стручном раду, само у прополис капима које производе пчелари има више од 46 природних антибиотика. Тако нешто много би значило да имамо на овим нашим просторима, поготово сада када се боримо против ове пошасти зване коронавирус“, открива Младен Ђокић.

Овај млади човек озбиљно планира да се бави пчеларством у медицинске сврхе и у служби здравља па је и започео изградњу апи коморе на свом имању.
У пословима му помаже отац, а Младен је каже на идеју дошао пре три године и сада је полако спроводи у дело.
„Дан по дан, месец по месец, успевамо у свему. Тренутно смо инсталирали два контејнера и правимо једну терасу. Контејнери ће бити пресвучени у дрво. Унутра ће бити чајна кухиња и центар за инхалацију, па ћемо људима понудити и преноћиште и место где ће моћи да спреме храну, да се одмарају“, открива Ђокић.

Словенци имају столетно искуство са апи коморама, у Србији су оне заживеле тек пре деценију, а на Косову постоји једна. Ова коју породица Ђокић планира да отвори, биће прва такве врсте у једној српској средини на Косову и Метохији.
Апи инхалациона комора је барака која мора искључиво да буде изграђена од дрвета а унутар ње се постављају кошнице.
„Могу да се нађу од пет то десет кошница. У зависности од њиховог броја можемо да имамо толико инсталираних инхалатора. Инхалатори су повезани на кошницу и у њих се убризгава ваздух из кошнице будући да је то најздравије место на читавој планети земљи јер је пчела та која уређује микро климу унутар кошнице“, појашњава Ђокић.
Наглашава да сви од три до 99 година, са респираторним проблемима могу на овај начин да се лече. То је, каже, алтернативна медицина која је изузетно цењена и успешна у свету.

У вештачко језерце које је направио на свом имању, Младен је већ убацио рибе. Кад све буде готово, они који овде дођу на инхалацију моћи ће да уживају у спортском пецању и у делу нетакнуте природе коју овај млади човек успешно жели да оживи на свом имању.
Општина Грачаница се простире на близу 170 квадратних километара и на овој територији је доста неискоришћених зелених површина али и дивљих депонија које би могле да се очисте и уреде у зелене површине са садницама медоносних биљака, поручују пчелари.
Породица Ђокић се традиционално бави пчеларством од 1972. године. Поред школског пчелињака на коме ће се убудуће одржавати семинари и предавања за младе пчеларе, Младен има још један пчелињак са најмање 70 друштава и једини је школовани пчелар на овом простору.

Мед породице Ђокић више пута је награђиван за квалитет.
„Добили смо златну медаљу, признање и сертификат са новосадског сајма. Такође смо учествовали и на међународном такмичењу у Тузли, где смо освојили златну медаљу међу конкуренцијом од 450 пчелара, а наш мед награђен је и на такмичењу у Новом Брду пре две године као и на сајму меда у Алибунару“.
Младен с поносом истиче да жели да унапреди производњу, да му идеје не мањкају а да је за све то пресудна љубав према послу, а он, каже воли и цени пчеле.
Да је памети, вели Младен, од пчела би човек много могао да научи. Пре свега како се сложно живи у заједници у којој свако зна свој део посла и вредно ради за читаво друштво, а изнад свега човек треба да учи и научи како се живи у сагласју са природом.
И. Миљковић