Цртица са Дејаном Грујићем: Космет је у свакоме од нас, јесте и биће
Познати и признати новинар – водитељ Дејан Грујић данас буди Србију у емисији „Устанак“ која се емитује на програму Радио Београда 202. Некада је будио слушаоце Радио Приштине. Многи још увек памте звонки и увек весео глас којим нам се посредством радио таласа обраћао готово деценију, све док рат и бомбе нису угасиле једно време, један радио и многе до тада срећне животе.
Када се помене име Дејан Грујић, прва асоцијација код свих који памте предратно време и ону Приштину, јесте чувена емисија „Бисерница“. На програму Радио Приштине емитовала се дуги низ година и била у врху слушаности не само на Косову и Метохији већ свуда докле је допирао сигнал овог медија.
Сваког радног дана, уз звуке народног кола и глас Драгице Цветковић у најавној шпици, тачно у девет, поздрављао нас је Дејан који се потписивао као аутор и водитељ. Тако је било све до почетка рата. С првим НАТО бомбама и прогоном који је уследио, заувек је убијен дух једног града. Попут многих Срба, и Дејан је био приморан да напусти град за који га је све везивало. Каже да му сваки помен на Косово и Метохију буди незацељене и неизлечиве ране.
„Космет је у свакоме од нас, јесте и биће; протиче кроз нас чистећи својом лековитошћу све што је безвредно, оплемењује дете у колевци и старца на измаку снаге, буди успавано, успављује уморно, венчава и крштава, уздиже и вреди колико кап воде у врелој пустињи, или још боље храни нас духовношћу, а ми смо је вечито гладни и жељни. Не могу да прежалим време које сам провео радећи и живећи у Приштини, од 1989. године до краја јуна 1999. године. То је, сигуран сам, био најлепши и најбезбрижнији део мог живота и каријере. После тога, све што се дешавало је било другачије“, прича за Ризницу Грујић.
Никада неће прежалити време које је провео живећи и радећи у Пришини, фото: лична архвиа
Ауторска права на емисију која је била знак распознавања предратне Радио Приштине заштићена су у Организацији музичких аутора Србије (СОКОЈ). О популарности довољно говори податак да на Фејсбуку постоји страница посвећена „Бисерници“. Упркос томе што су сада нека друга времена, Дејан каже да би, колико сутра, поново покренуо „Бисерницу“ ако постоји радио станица која би је емитовала.
„На жалост, сада су нека друга времена, нема интересовања за емисију која би неговала добру, народну музику. Примећујете да смо у последње време чак и остали без музике која би се могла назвати нашом, или оном која је утемељена на принципима изворног стваралаштва нашег народа. „Бисерница“ је била, само подсећам, институција музичке културе на Косову и Метохији. Сетимо се само, концерти, гостовања познатих интерпретатора, сарадња са Радио Шумадијом и чувеним водитељима Љиљом Спиридонов и Добривојем Маринским, турнеје чак и по Македонији где смо на тетовском стадиону окупили 6.000 људи и сви заједно певали „Одакле си, селе“. Било је речи и о великом фестивалу народне музике, али претекао нас је рат и све се угасило, увенуло. Емисија је била емитована након рата годину дана на једном приватном радију у Крагујевцу, али је стицајем околности, због мог пресељења у Београд, угашена. У Београду нисам ни покушавао да је покренем“, открива Грујић.
Као и сви Срби на Косову или они који овде због прогона више не живе и Дејан Грујић свој живот дели на оно и ово време, пре и после рата.
„Често умем да кажем, (ваљда је то зато што сам напунио педесет година), да сам на Космету живео, а да у Београду станујем. Иако сам професионално успео да се афирмишем, сада на много већем простору него у време кад сам радио у Радио Приштини, често се ужелим студија Радио Приштине, где сам уживао радећи бројне емисије у друштву најбољих људи, тонаца, новинара, уредника, музичких сарадника, музичара највишег ранга“…
На радном месту, у студију Радио Београда 202, фото: лична архива
Мало људи зна да је признати радио водитељ заправо дипломирао глуму и никада му, каже, није било жао што је позоришну сцену заменио радијским микрофоном.
„Ја сам прво постао спикер-водитељ на Радио Приштини, па тек онда студент глуме на Факултету уметности у Приштини у класи проф. др Владимира Јевтовића. Глума је била и остала моја љубав; радио сам са малишанима у Спортском културном и рекреативном центру „Боро и Рамиз“ у Приштини. Касније у „избеглиштву“ радио сам на култури говора, сценском наступу, и глуми са малим Прокупчанима, Крагујевчанима и Београђанима“, прича Дејан Грујић.
Открива да управо ради са глумачким педагогом и уметником Растком Јевтовићем на представи у којој ће играти и млади и стари, али веома талентовани глумци аматери. Премијера је заказана 13. децембра у Центру за културу „Влада Дивљан“ у Београду.
За Дејана важи старо правило – „једном новинар увек новинар“ посао је наставио на Радио Београду 202 где и данас води јутарњи програм „Устанак на 202.“ Иако сигурни да овај сегмент програма његовом новинарском темпераменту највише одговара, Грујић се не слаже са овом оценом.
„Искрен да будем, није мени Јутарњи програм био намера, већ се тако догодило да ми је „запао“ јер је у том тренутку била „оскудица“ новинара-водитеља. Постоје колеге које су аниматори, оне су причалице, кикоћу се, коментаришу површно оно што новине тог јутра објаве водећи љубав с микрофоном. Међутим, тешко је наћи особу која у исто време говори правилно, уме да напише вест, артикулише оно што је важно за слушаоце и притом није мргуд. Е, ја сам се уклопио у то, и ево пуних 18 година радим „Устанак“ на Радио Београду 202. Смењивали су се главни уредници, али ја сам остајао на јутарњем програму, јер није било потребе да ме мењају.
Фото: Лична архива
Ауторским сегментом у јутарњем програму „Цртица“ за кратко време освојио је симпатије слушалаца. Дејан каже да је Цртицу с лакоћом писао.
„Није било тешко. Ујутро, у редакцији, у четири ујутро, нема живе душе. Дођем, седнем, отворим насловне стране портала и добијем инспирацију. Обично сам постављао проблем пред слушаоце али и ненаметљиво нудио решење. Свакако, коментари који су пристизали увек су надограђивали Цртицу, тако да је она увек била другачија, занимљивија и инспиративнија“.
Захваљујући „Цртици“ Дејана Грујића ћемо моћи да упознамо и као писца. Из штампе ускоро излази његова прва књига „Живот на Цртицу“ у издању Либерланд Арт-а.
„Знате, оно кад купујемо у бакалници па платимо касније“, шали се Дејан и додаје да ће у књизи своје место наћи све цртице објављене између 2010. и 2012. године.
„Биће занимљиво да се сви подсетимо зашто смо Тадића терали да нађе лопове који су покрали цреп у Краљеву након земљотреса, или зашто смо Божу министра звали Дерикожом. Колико су нам значили у то време неки људи који су нас касније изневерили, а шта је од догађаја у том временском периоду било пресудно за наше животе. За почетак, то је први део едиције која ће имати неколико издања. Следећи је већ договорен за наредну годину, и биће такође објављен у Либерланд-у“, прича Грујић.
Посебно наглашава да ће Радио увек бити његов избор и омиљени медиј.
„Радио је брз, жив и меље свакога ко није спреман да му се супротстави знањем, искуством и сналажљивошћу. Телевизија је мало спорија, али атрактивнија јер носи слике, а штампано новинарство је темељ и радијског и телевизијског новинарства тако да га не бих уопште супротстављао овим млађим наследницима. Радио волим јер не захтева много припрема за реализацију неке приче. Довољан је један добар снимач, концепт и лака монтажа на рачунару“.
У односу на остале, Радио има али је и у време нових дигиталних медија успео да сачува душу и неку невидљиву моћ, а наш саговорник се, како каже, опробао у сваком сегменту новинарског позива.
“За тридесет година рада радио сам буквално све, културу, музику, информативу, документарни програм, забаву, био спикер, водитељ, уредник, а најчешће и најрадије новинар, креатор прича о људима за које се вероватно никад не би чуло да стицајем срећних околности нисам био на правом месту у право време и снимачем забележио њихове изјаве“, прича и младим колегама који су тек на почетку каријере саветује да буду стрпљиви и марљиво раде.
„ Рад побеђује. Немојте клонути пред критикама, биле оне основане или не, али се и не узвисите пред похвалама. Радите на себи, читајте, пишите, учите од старијих и успећете“.
На Радију је стекао стаж дуг 30 година, фото: лична архива
Цртица о Дејану Грујићу
Дејан Грујић је рођен у Пећи, 1969. године. Дипломирани је глумац, водитељ, спикер, новинар, уредник. Као новинар-водитељ радио је на Радио Приштини до 1999. године. Играо је у Народном позоришту у Приштини. Био је организатор многобројних културно-уметничких програма, писао текстове и компоновао музику, учествовао на многим стручним скуповима али и организовао школе новинарства, лепог говора и глуме широм Србије.
Позајмљивао је глас јунацима цртаних филмова и био наратор у многим емисијама страног документарног програма. После рата кратко је радио у РТВ „Топлица“ у Прокупљу, а од октобра 2001. године се запослио на Радио Београду 202 где и данас ради као водитељ емисије „Устанак“. Редовно прати рад књижевних стваралаца и промовише их у својој радио емисији. Поносан је како каже на своје најдраже, супругу Љиљу, сина Филипа и кћер Ану.
Иван Миљковић
