Дан када је Србија први пут добила министарства

Скупштина свих народних старешина у Србији основала је 11. јануара 1811. године прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.

Правитељствујушчи совјет сербски је, у то време, био један од централних органа власти устаничке Србије. Основан као израз потребе ослободилачке борбе српског народа и централни орган власти, Совјет је обједињавао је напоре устаника и доприносио да се са успехом развија ослободилачка борба.

Совјет се састојао од 12 изабраних представника 12 нахија. Имао је свог председника који се бирао сваког месеца, од 12 представника. Да би учврстио свој положај и ујединио и ојачао Србију, Карађорђе је 11. јануара 1811. године обнародовао нови устав и њиме реформисао Правитељствујушчи совјет тако што су основана попечитељства (министарства) и Велики земаљски суд.

Устав је предвиђао 6 попечитеља (министара) који су се исто као и председник бирали између чланова: за војску, финансије, правду, просвету и цркву, иностране и унутрашње послове, и једног секретара. Суштина комплетне уставне реформе била је да се јакој централној власти у потпуности подреде локални органи, па су тако и кнежевине изгубиле самосталност. На места попечитеља позвани су неки од најученијих Срба тог времена: Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Јаков Ненадовић, Доситеј Обрадовић. Са друге стране, Карађорђева власт је била силно оснажена, а учвршћени су и темељи монархичког начела, као оличења јединства будуће Србије.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button