Dan kada je umro tvorac srpske satirične pripovetke

Srpski pisac Radoje Domanović, naš najveći satiričar koji je oštro, kritički i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo, umro je 17. avgusta 1908. godine.

Posle završetka Velike škole u Beogradu bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića.

 Od 1905. do smrti bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu.

Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Oženio se 1895. godine učiteljicom Natalijom sa kojom je imao ćerku Danicu i sinove Dragišu, koji je umro ubrzo po rođenju, i Zorana.

Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list „Stradija“, u kojem pokušava da se bori protiv mana novog režima. Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio, i usamljen, ogorčen i siromašan umro je od tuberkuloze u 35. godini života, 17. avgusta 1908. godine u Beogradu.

Presudan uticaj na karakter i književni rad Radoja Domanovića, imaju dve činjenice. Njegov otac Miloš i njegova moć, ali i majka, unuka ustanika Pavla Cukića. Miloš je bio prvenstveno seoski gazda pa onda učitelj. Tvrdoglav i svestan svoje snage. Majka, nežna i puna ljubavi prema sinu učila ga je srpskoj narodnoj poeziji, čojstvu i ponosu srpskog seljaka – revolucionara.

 Radoje Domanović je beskompromisan i hrabar. Njegova misao britka i provokativna. On je prvi pravi satiričar među srpskim realistima. Satira je glavno obeležje njegovog talenta. On je tvorac srpske satirične pripovetke

Dela: satirične pripovijetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.