Дан када је умро творац српске сатиричне приповетке

Српски писац Радоје Домановић, наш највећи сатиричар који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство, умро је 17. августа 1908. године.

После завршетка Велике школе у Београду био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића.

 Од 1905. до смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду.

Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао ћерку Даницу и синове Драгишу, који је умро убрзо по рођењу, и Зорана.

После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је од туберкулозе у 35. години живота, 17. августа 1908. године у Београду.

Пресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака – револуционара.

 Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке

Дела: сатиричне приповијетке „Страдија“, „Вођа“, „Данга“, „Мртво море“, „Краљевић Марко по други пут међу Србима“.