Данас је јесењи Крстовдан

Српска православна црква и верници 27. септембра, славе јесењи Крстовдан, велики празник познат и као Воздвижење Часног крста. Празник се обележава у знак сећања на два изузетно важна догађаја: дан када је на Голготи пронађен и ископан Часни крст, као и дан када је из Персије враћен назад у Јерусалим.

Крстовдан се слави двапут у току године, 18. јануара и данас, 27. септембра. Јесењи Крстовдан је дан строгог поста. Према старом обичају, на овај дан се цео дан једе само грожђе и хлеб. Раније су се људи изузетно строго држали поста, поштујући тако успомену на дан ископавања и повратка Часног Крста.

Крстовдан је богат народним обичајима и веровањима, од којих су нека и даље жива.

Заштита стоке: Стари је обичај да се стока премазује катраном у знаку крста како би се заштитила од болести.
Змије одлазе на починак: У народу се верује да се на Крстовдан змије повлаче на зимски починак и да их од тог дана више нема.
Садња воћака: Верује се да на данашњи дан треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.
Исплата пољака: У многим селима данас се исплаћују пољаци, чувари поља који су од Ђурђевдана чували усеве, терали птице и наплаћивали глобе за штету на туђим њивама.
Освештавање босиљка: Посебан обичај везан је за босиљак. Бере се и посвећује, а у околини Лесковца је освештаван у цркви (заједно са грожђем, житом и јабукама), а потом се чувао код иконе и служио за разна исцељења.

Крстовдан је важан и за предсказивање времена и долазеће зиме.

Зима: Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је ведар, биће сувомразице. Тиха киша на овај дан предсказује благу зиму, док суво време најављује сушну наредну годину.
Ласте: Народ каже да ако до Крстовдана не оду ласте, зима неће бити јака.
Грмљавина: Грмљавина на Крстовдан предсказује плодну годину.