Danas je jesenji Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. septembra, slave jesenji Krstovdan, veliki praznik poznat i kao Vozdviženje Časnog krsta. Praznik se obeležava u znak sećanja na dva izuzetno važna događaja: dan kada je na Golgoti pronađen i iskopan Časni krst, kao i dan kada je iz Persije vraćen nazad u Jerusalim.

Krstovdan se slavi dvaput u toku godine, 18. januara i danas, 27. septembra. Jesenji Krstovdan je dan strogog posta. Prema starom običaju, na ovaj dan se ceo dan jede samo grožđe i hleb. Ranije su se ljudi izuzetno strogo držali posta, poštujući tako uspomenu na dan iskopavanja i povratka Časnog Krsta.

Krstovdan je bogat narodnim običajima i verovanjima, od kojih su neka i dalje živa.

Zaštita stoke: Stari je običaj da se stoka premazuje katranom u znaku krsta kako bi se zaštitila od bolesti.
Zmije odlaze na počinak: U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povlače na zimski počinak i da ih od tog dana više nema.
Sadnja voćaka: Veruje se da na današnji dan treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Isplata poljaka: U mnogim selima danas se isplaćuju poljaci, čuvari polja koji su od Đurđevdana čuvali useve, terali ptice i naplaćivali globe za štetu na tuđim njivama.
Osveštavanje bosiljka: Poseban običaj vezan je za bosiljak. Bere se i posvećuje, a u okolini Leskovca je osveštavan u crkvi (zajedno sa grožđem, žitom i jabukama), a potom se čuvao kod ikone i služio za razna isceljenja.

Krstovdan je važan i za predskazivanje vremena i dolazeće zime.

Zima: Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je vedar, biće suvomrazice. Tiha kiša na ovaj dan predskazuje blagu zimu, dok suvo vreme najavljuje sušnu narednu godinu.
Laste: Narod kaže da ako do Krstovdana ne odu laste, zima neće biti jaka.
Grmljavina: Grmljavina na Krstovdan predskazuje plodnu godinu.