Времеплов

Данило Киш, књижевник, драматург и лектор

Српски писац Данило Киш, један од највећих у српској литератури, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века умро је 15. септембра 1989. године. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта „Атеље 212“ у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

Киш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године, од оца Едуарда Киша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, Црногорке.

Презиме његовог оца је у моменту када се родио било Кон али је отац мађаризовао своје презиме тј. променио га у Киш. До 1942. године је живео са родитељима у Новом Саду, где је похађао први разред основне школе, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај, где је завршио основну школу и два разреда гимназије.

Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године, са остатком породице је репатриран на Цетиње посредством Црвеног крста. Тамо је Киш живео до краја свог школовања.

На Филозофски факултет у Београду Киш се уписао 1954. године, а у септембру 1958. године је као први студент дипломирао на катедри за општу књижевност.

Киш је био венчан за Мирјану Миочиновић од 1962. до 1981; након развода брака живео је са Паскал Делпеш све до своје смрти.

Сахрањен је у Београду у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Шест месеци пре смрти снимио је серију „Голи Живот“ у Израелу у сарадњи са Александром Мандићем. Серија је емитована шест месеци после његове смрти.

Марк Томпсон је написао књигу „Извод из књиге рођених: Прича о Данилу Кишу” и за њу добио награду „Лора Шенон за савремене европске студије” 2016. године. Миливоје Павловић је 2016. године објавио монографску студију „Венац од трња за Данила Киша”.

Дела романи „Псалам 44“, „Мансарда“, „Башта, пепео“, „Пешчаник“, „Гробница за Бориса Давидовича“, приповиетке „Рани јади“, „Енциклопедија мртвих“, драма „Електра 70“, полемички спис „Час анатомије“.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close