Деспот Стефан Лазаревић

Српски владар и писац Стефан Лазаревић, назван Стефан Високи, кнез од 1389. до 1402, потом деспот, син кнеза Лазара Хребељановића, умро је 19. јула 1427. године.

 У прво време владао је очевим земљама уз помоћ мајке кнегиње Милице и до 1402. признавао је власт турског султана Бајазита Првог, на чијој се страни 1395. борио у биткама на Ровинама, код Никопоља 1396. и код Ангоре 1402.

Султан му је поклонио област Вука Бранковића с Приштином и Пећи. Пошто је Бајазита Првог код Ангоре поразио монголски владар Тамерлан, Стефан се осамосталио и приближио Угарској, од које је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио престоницом, а 1421. је наследио Зету.

Ојачао је централну власт и сузбио сепаратизам властеле, реформисао војску и преуредио управу. Србија је у његово време доживела економски и културни процват. Подигао је манастир Манасију, подстицао преписе и преводе књига, а и сам се бавио књижевношћу – написао је „Слово љубве“.