Ђорђе Лобачев, Рус који је волео Србију, живео у њој, а потом био протеран

Један од пионира и најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа Јуриј Павлович Лобачев  познат као Ђорђе Лобачев рођен је 4. март 1909. Године.

Међу његове најпознатије стрипове спадају Женидба цара Душана, Пропаст града Пирлитора, Баш Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Барон Минхаузен, Чаробњак из Оза, Пепељуга и други. Аутор је стрипа Ураган долази у поноћ — првог стрипа објављеног у СССР 1966. Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.

Лобачев је рођен у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул. Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост.

У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету. Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе.

Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у Панорами и Стрипу, а затим и другим листовима: Мика Миш, Микијево царство, Политика и Политикин Забавник.

Као један од утемељивача тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“… Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата-

Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа Дуга, за који је израдио први логотип.

У време Информбироа, као совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград , где је остао до краја живота.

Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу Када се Волга уливала у Саву, а новопазовски „Бонарт“ постао је ексклузивни издавач његових стрипова и сликовница. Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button