Đura Jakšić

Srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka rođen je 8. avgusta 1832.

Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Bečkereku (Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini.

Nemirnog duha, često je proganjan i otpuštan iz službe. Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantičarskim zanosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti.

Georgije Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva jelena.

Boemska atmosfera bilo je okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se surovosti i lakomosti rugao, originalno i starično.

Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom.

Bio je nežan, iskren drug i bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske.

Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871.) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića 1872. godine dobio je posao u Državnoj štampariji.

Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Prvobitno je sahranjen na starom Tašmajdanskom groblju, ali su njegove mošti, nakon otvaranja groblja, prenešene na Novo groblje u Beogradu. Na grobnom spomeniku Đure Jakšića ispisane su reči: U svetu, brale, nema ljubavi.

Imao je suprugu Tinu (Hristinu) i decu Miloša, Beluša, Tijanu i Milevu. Beluš je takođe slikao i pisao.

Njegove pesme „Na Liparu“, „Ponoć“, „Mila“, „Padajte, braćo“, „Otadžbina“, „Ja sam stena“, „Noć u Gornjaku“ spadaju u vrh srpske romantičarske poezije.

Napisao je i drame u stihovima „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, kneginja crnogorska“ i „Stanoje Glavaš“ i oko 40 pripovedaka.