Душан Макавејев, зачетник црног таласа у домаћој кинематографији

Душан Макавејев српски режисер и сценариста рођен је 13. октобар 1932 — године у Београди.

Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка рођена Бојкић, прва жена дипломирани ветеринар у Југославији. Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду.

Један од оснивача филмског црног таласа. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога Вилхелма Рајха, често његова учења компонује у своје филмове.

Његов филм Мистерије организма (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.

Био је уредник многих листова: Студент, Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе.

Имао је запажену улогу у студентским демонстрацијама 1968.

Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда Београда, Сребрни медвед у Берлину, Сребрна арена у Пули, Луис Буњуел у Кану, Сребрни Хуго у Чикагу, Златно доба Белгијске краљевске кинотеке, „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.

Додељен му је Орден Вука Караџића.

Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду. Комеморација

Филмса остварења Душана Макавејева:  

•          Парада (филм из 1962)

•          Човек није тица (1965)

•          Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967)

•          Невиност без заштите (1968)

•          Мистерије организма (1971)

•          Недостаје ми Соња Хени (1971)

•            Sweet Movie (1973)

•          Montenegro Or Pigs And Pearls (1981)

•          The Coca-Cola Kid (1985)

•          Манифесто (1988)

•          Горила се купа у подне (1993)