
Душан Макавејев, зачетник црног таласа у домаћој кинематографији
Душан Макавејев српски режисер и сценариста рођен је 13. октобар 1932 — године у Београди.
Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка рођена Бојкић, прва жена дипломирани ветеринар у Југославији. Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду.
Један од оснивача филмског црног таласа. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога Вилхелма Рајха, често његова учења компонује у своје филмове.
Његов филм Мистерије организма (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.
Био је уредник многих листова: Студент, Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе.
Имао је запажену улогу у студентским демонстрацијама 1968.
Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда Београда, Сребрни медвед у Берлину, Сребрна арена у Пули, Луис Буњуел у Кану, Сребрни Хуго у Чикагу, Златно доба Белгијске краљевске кинотеке, „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.
Додељен му је Орден Вука Караџића.
Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду. Комеморација
Филмса остварења Душана Макавејева:
• Парада (филм из 1962)
• Човек није тица (1965)
• Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967)
• Невиност без заштите (1968)
• Мистерије организма (1971)
• Недостаје ми Соња Хени (1971)
• Sweet Movie (1973)
• Montenegro Or Pigs And Pearls (1981)
• The Coca-Cola Kid (1985)
• Манифесто (1988)
• Горила се купа у подне (1993)