Српски писац Јаков Игњатовић, умро је 5. јула 1889.
Био је зачетник реализма у српској књижевности. После завршеног права радио је у родној Сент Андреји као адвокат, а у току револуције 1848. био је посланик Мајске скупштине у Сремским Карловцима и члан Главног одбора Војводине.
Написао је девет романа, 17 приповедака, књигу мемоара и велики број публицистичких и политичких чланака.
У романима је описивао живот војвођанских Срба и успио да обухвати панораму епохе, сјајно запажајући унутрашње супротности друштва.
Дела: романи „Трпен-спасен“, „Милан Наранџић“, „Чудан свет“, „Васа Решпект“, „Вечити младожења“, „Стари и нови мајстори“, „Патница“.
