Јован Петровић Курсула, јунак и мегданџија

Jунак из Првог српског устанка, Јован Курсула, мегданџија опеван у народним песмама, умро је 28. августа 1813. године од рана задобијених у бици на Делиграду.

 У низу битака истакао се јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809, кад су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу, и у септембру 1810. на Варваринском пољу, кад је јунаштвом задивио и Турке и руске добровољце који су се борили на страни Срба.

Јован Курсула је рођен 1768. године у Доњој Горевници код Чачка као Јован Петровић.

Курсула је увек носио дугу и смеђу косу, лице му је било бело, а образи пуни. Био је крупан, у плећима широк и мало погнут. Увек је носио гуњ и чакшире од грубог сукна, на ногама опанке и беле чарапалуке (вунене чарапе). На глави је носио шубару од јагњеће коже.

Курсула је био храбар и снажан човек. Био је неустрашив ратник. Није званично имао никакав чин или старешинство нити је то волео. Није волео никоме да командује али ни да други њему наређују. Карађорђе га је ценио и сврставао међу војводе. Волео је да се бори и никад није устукнуо пред противницима. Није се плашио ни пушке ни сабље.

Увек је јахао добре коње и никад пешке у бој није одлазио. Курсула је на мегдан полазио пушећи своју лулу са дуваном, коју би пред самим противником истресао и ставио у своју чибучницу. Променио је много коња али му је најдража била кобила коју је звао „Стрина“. Са њом је учествовао у боју на Варваринском пољу када је погубио турског јунака званог „Црни арапин“. Омиљено оружје му је била сабља.

Због храбрости и јунаштва у народу је познат као „мегданџија“ и многи су га тако звали. Умро је у августу 1813. године у селу Цветке од рана задобијених у боју на Делиграду. Сахрањен је у гроб своје мајке код старе цветачке цркве брвнаре са западне стране где се и данас налази његов надгробни споменик.

Двобој Курсуле и Црног арапина на Варваринском пољу опевао је у својој песми „Курсула и Арапин“ професор земљописа на Великој школи Јован Драгашевић.

Курсула је учествовао у следећим бојевима:

•             Бој на Чачку – март 1805. године

•             Бој на Карановцу – јун 1805. године

•             Бој на Црном врху – 1809. године

•             Бој на Варваринском пољу – септембар 1810. године

•             Бој на Делиграду – август 1813. године