Времеплов

Коча капетан

Турци су 7. септембра 1788. године заробили, а потом убили вођу српских добровољаца у аустријско-турском рату Кочу Анђелковића, познатог као Коча капетан. По њему је борба српских добровољаца у овом рату названа Кочина крајина.

Корун Коча Анђелковић  био је вођа српских добровољаца у Аустријско-турском рату (. Основао је и управљао такозваном Кочином крајином. Био је трговац стоком, имућан човек, али је у трговини доста изгубио. Пола године пред избијање рата пребегао је с породицом у Ковин на Дунаву, где је пред почетак рата ступио у добровољце фрајкора Јована Брановачког и суделовао у обе припремане аустријске експедиције против Београда.

Објавом рата Аустрије Турској, 9. фебруара 1788. године, царском прокламацијом, позива се српски народ на борбу против Турака. По објави рата Коча прелази у Србију и, као главни организатор, покреће српски народ на побуну уз помоћ јагодинског проте Јована Миловића. Организовао је чете јагодинске, крагујевачке и смедеревске нахије.

Успешне акције на српској територији устаници су имали заузимањем Пожаревца, ослобађањем Хасан-пашине Паланке, Баточине, Багрдана и Крагујевца. Кочин одред је убрзо нарастао до 500 бораца, а његове акције су биле усмерене на ометање пролаза Цариградским друмом.

Познато је да је извршио три велика препада на турске транспорте у Багрданском теснацу у марту и априлу 1788. Код Багрдана, 7. и 14. марта исте године, потучени су турски одреди што је за последицу имало повећање броја Кочиних устаника на 1500 људи. Устаници од 17. марта безуспешно опседају Јагодину током три дана, а одатле су били принуђени на повлачење у манастир Јошаницу, где се налазило седиште главног логора Кочиних добровољаца. Кочин брат Петар дејствовао је у исто време на десној обали реке Мораве, а седиште војног логора му је било у манастиру Раваници.

За успешно ратовање и потпуно прекидање везе између Ниша и Београда, аустријски цар Јосиф II доделио је Кочи чин капетана и одликовао га златном медаљом за храброст. После шест месеци борби с Турцима, услед изостајања помоћи аустријске команде морао се јуна месеца повући у Банат. Тада је ушао у састав српско-банатског фрајкора и као командир чете наставио ратовање, где је у сукобу код Брзаске 7. септембра 1788. био заробљен од Турака. Одведен је у Текију и тамо страшно мучен и на крају набијен на колац у страшним мукама издахнуо, заједно са тридесет својих сабораца.

Након његове смрти вођство над Крајином преузео је фрајкорски командант Јован Брановачки.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Back to top button
Close
Close