Kosovski boj
Na polju Kosovu je 28. juna po novom kalendaru, 1389. godine vođena presudna bitka srpske i turske vojske, koja je označila početak kraja nezavisne srpske države i otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu.
Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni ko je pobedio. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.
Srpski kralj Bosne Tvrtko Prvi Kotromanić – koji je knezu Lazaru, suočenom sa najezdom Turaka posle pada u vazalni položaj romejskog i bugarskog cara, pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića – pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima.
Slično pismo je poslao u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik ruskog mitropolita Pimena s puta u Carigrad, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke.
U bici su poginula oba vladara: kneza Lazara Turci su zarobili i posekli, a sultana Murata Prvog ubio je srpski ratnik Miloš Obilić, probivši se kroz tursku vojsku.
U svakom slučaju, nesporna je posledica sudara hrišćanstva i islama i dveju u svemu različitih kultura: Srbija je, budući da nije imala tako velike rezerve kao Turska, ubrzo postala vazalna država.
Sedam decenija kasnije je pokorena i potom je provela četiri veka u ropstvu.
Kosovska bitka je postala predmet legende, prvo kod bugarskog pisca Konstantina Filozofa u „Životu despota Stefana Lazarevića“, zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbinija u delu „Il Regno degli Slavi“ /Carstvo Slovena/, a najviše u ciklusu veličanstvenih srpskih narodnih pesama.
