Краљевина СХС

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом проглашена је 1. децембра 1918. године и овај датум је у историји назван као Дан уједињења.

По завршетку Првог светског рата створили су се услови за стварање државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије, Црне Горе и словенских делова Аустроугарске. Краљевина Србија је на почетку Првог светског рата за своје ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914. године. Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора у Лондону 1915. године и Црногорског одбора за народно уједињење 1917. године. Конкретни преговори о уређењу будуће државе вођени су непосредно у два наврата — на Крфу 1917. године када је донета Крфска декларација и у Женеви 1918. године када је потписан Женевски споразум. Након рата, под вођством Југословенског одбора у Загребу је формирана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су истовремено црногорски делегати на спорној Подгоричкој скупштини донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Притом, и делегати Велике народне скупштине Војводине су 25. новембра донели одлуку да се директно припоје Краљевини Србији.

Уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца, краља Петра I Карађорђевића, 1. децембра 1918. године.

 Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945.

Краљевина Југославија је неколико пута кроз своју историју мењала назив:

Одговором регента Александра Народном већу Словенаца, Хрвата и Срба на одлуку о уједињењу са Краљевином Србијом проглашена је 1. децембра 1918. прва Југославија под називом Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.

Одлуком Привременог народног представништва од 15. јула 1920, реч Краљевство је промењена у Краљевина, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Дана 3. октобра 1929. обнародован је Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја, чиме је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Југославија.

Онде где је требало обележити земљу по имену као нпр. Француска, Белгија итд. а не Република Француска, Краљевина Белгија итд. уписивано је Држава Срба, Хрвата и Словенаца, а не Краљевство СХС. Тај назив нове државе ушао је у документе настале за време и после Конференције мира у Паризу.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button