Kukurek – „čaroban“ cvet i otrov i lek
Kukurek je divna, šumska biljka iz porodice ljutića poznata po svojoj sposobnosti da izleči, ali i da ubije. O njemu kruže brojne legende. U Srbiji se dugo koristi za lečenje, ali pojedini mu prilaze „samo ako mora“. Pored svih kvaliteta koje ima, ne zaboravlja se onaj najjači – izuzetno je otrovan, a samim tim i smrtonosan.
Ovaj cvetić je jedan od vesnika proleća. Javlja se u zelenoj, beloj, ružičastoj i ljubičastoj nijansi. Izuzetno je otporan na hladnoću i nekada se njegovi, naizgled, nežni cvetići pojavljuju pod snežnim pokrivačem. U nekim delovima Evrope (Britanija) raste još od decembra, pa ga nazivaju i Božićna ruža.
Svojstva kukureka su bila dobro poznata starim Grcima. Najpre njegova toksičnost kojoj su, veruje se, podlegli mnogi grčki junaci. Ovaj narod ga je nazivao crni heleboros što je značilo otrovna hrana. Korišćen je kao lekovito sredstvo kod psihičkih poremećaja i za smirenje. Grci su tvrdili da stoka koja prilikom ispaše jede kukurek gotovo obavezno oboli. Ipak, ako bi koze pojele ovu biljku i preživele, njihovo mleko bi se koristilo za lečenje epilepsije.
Mitologija je ovu biljku široko proslavila. Herkul je navodno upravo kukurekom izlečio svoje ludilo, a veliki Aleksandar Makedonski je umro jer ga je isuviše dugo koristio kao lek.
Prema hrišćanskom verovanju ovaj cvet je nastao pre 2.000 godina. Izvesna devojka je prilikom rođenja Isusa došla u Vitlejem da pozdravi rođenje Božjeg sina. Tamo je susrela mudrace sa Istoka koji su Hristu doneli darove: zlato, tamjan i smirnu. Devojka je bila neutešna shvativši da neće imati šta da pokloni. Uto se pojavio anđeo, dodirnuo krilima zemlju, a iz nje je iznikla Božićna ruža (kukurek). Prema ovoj legendi, tek rođeni Hrist je dobio i ovaj neobičan poklon na dar.
Nekada su ovu lepu biljku koja se među prvima pojavljuje posle hladne zime, nagoveštavajući proleće, koristili u malim dozama za lečenje poremećaja psihičke prirode i za izbacivanje glista i drugih parazita.
U grčkoj mitologiji pominje se kao biljka kojom je Melampod izlečio ćerke kralja Tirinta – Preta. Legenda kaže da o one nisu htele da poštuju običaje u čast boga Dionisa zbog čega ih je kaznio tako što im je dao kukurek koji im je oduzeo zdrav razum a one su zatim trčale gole po pašnjacima. Tu su srele pastira Melempoda koji ih je napojio mlekom svojih koza koje su jele kukurek. Tako ih je izlečio.
U znak zahvaklnosti kralj mu je dao jednu od sestara za ženu i mnogo zemlje. U evropskoj mitologiji, veštice i čarobnjaci koristili su kukurek za pravljenje masti koja bi ih učinila nevidljivim. Verovalo se i da pepeo ove biljke bačen u vazduh priziva vile.
