Љубинка Бобић

Српска глумица и чланица Народног позоришта у Београду од 1920. године Љубинка Бобић умрла је у Београду 3. децембра 1978.

Рођена је у Крушевцу у сиромашној породици као друго од петоро деце. Брат Милољуб Бобић, учитељ, један је од 1300 каплара и носилац Албанске споменице. Отац Владислав, обућар, био је из Срема, а мајка Јелисавета из Македоније. Преселили су се на Топчидерско брдо где је Љубинка одрасла.

Позориште ју је привлачило и својом упорношћу постаје члан Народног позоришта и живот посвећује глуми. Никада се није удавала. Имала је романсе са директором „Политике“ Владиславом Рибникаром, писцем Милошем Црњанским и песником Радетом Драинцем.

Њен таленат открио је Бранислав Нушић док је чежњиво гледала ка театру у јеку Великог рата 1915. године у Скопљу где ју је породица послала код рођака. Захваљујући њему, почела је да статира у скопском Народном позоришту. Када су рођаци то пренели њеним родитељима ови су је вратили у Београд где наставља школовање у Женској радничкој школи. Судбина је по други пут укрстила пут са Нушићем од кога тражи препоруку за загребачко позориште. Ипак се опредељује за Народно позориште у Београду чија чланица постаје 1920. до пензионисања. Није играла само за време Другог светског рата јер је одбила да засмејава публику док је земља окупирана. Добила је глумачке стипендије које су јој омогућиле усавршавање у Берлину и Лондону.

Током дуге каријере тумачила је најразличитије ликове, а ненадмашном се сматра њена интерпретација Живке у комедији Госпођа министарка Бранислава Нушића. Мада сама Љубинка Бобић је сматрала да је ту улогу још боље од ње играла Жанка Стокић. Љубинка Бобић је дала знатан допринос српској међуратној глуми.

Добила је Златну арену 1957. године за најбољу главну женску улогу у филму „Поп Ћира и поп Спира“. Добитник је Седмојулске награде СР Србије, статуету „Златни ћуран“ за животно дело добила је 1976. године за улогу Живке у представи „Госпођа министарка“. У ТВ драми Неозбиљни Бранислав Нушић из 1986. њен лик је тумачила глумица Љиљана Шљапић. Године 2006. установљена је награда за глумачка остварења у области комедије Награда Љубинка Бобић.

Живку у „Госпођи министарки“ одиграла је 265 пута – први пут 1964. годие у 67. години живота као пензионерка, а последњи пут у 81. години живота 8. новембра 1978. непуних месец дана пре смрти.

Када јој је досадило да игра типске ликове уображених „отмених“ монденки написала је неколико популарних хумористичко-сатиричних комада. 1935. Наши манири: комедија у три чина 1936. Отмено друштво: безазлена комедија у три чина 1940. Породица Бло: комедија у три чина Сви су били постављени на сцену и имали велики успех.

Написала је и два комада за децу: „Риста Робинсон“ и „Риста спортиста“ који је премијерно изведен 1939. у дечјем позоришту „Рода“.

Љубинка Бобић је сахрањена у алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Поштанска марка са њеним ликом издата је 2003. Године, а постоје и улице које носе њено име. 

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button