Миодраг Петковић Чкаља, синоним за српску комедију

Познати позоришни и филмски глумац Миодраг Петровић Чкаља, добитник Нушићеве награде за животно дело, Стеријине награде, Седмојулске награде и бројних других награда и признања преминуо је у Беогрду 20. октобра 2003. године. Велику популарност стекао је улогама у хумористичким телевизијским серијама “Музеј воштаних фигура”, “Сервисна станица”, “Камионџије”…

Миодраг Петровић је рођен је 1. априла 1924. године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине – Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1. априла, на дан шале. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом – у драмској секцији.

У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ војној јединици формираној 1. октобра 1944. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.

Године 1946, постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд – „Сервисна станица“, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“  и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“.

Од 1976. године имао је статус слободног уметника.

Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама „Сервисна станица“ (1959), „Љубав на сеоски начин“ (1970), „Камионџије“ (1972), „Врућ ветар“ (1980) и „Камионџије 2“ (1983), као и у филмовима „Орлови рано лете“ (1966), „Бог је умро узалуд“ (1969), „Паја и Јаре“ (1973), „Авантуре Боривоја Шурдиловића“ (1980) и „Камионџије опет возе“ (1984).

Имао је успешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем.

Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Миодраг Петровић Чкаља и Даница Аћимац награђени су као Глумачки пар године, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини.

Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац и редитељ, а унука такође глумица Јована Петровић.

Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи ДОС-а. Умро је 20. октобра 2003. године у Београду у 80. години живота.

Њему у част постављена је спомен-табла 9. фебруара 2018. у Београду.