Mirjana Milutinović, urednik Kontakt Plus radija: Ni na jednom mediju ne možete da ostvarite bliskost sa publikom kao na radiju

Radio je u stalnom i neravnopravnom nadmetanju sa drugim medijima. Nova tehnologija i savremeno doba nisu ga uništile već mu pomogle da dobije multimedijalnu komponentu, kaže u intervjuu za Riznicu, direktorka Kontakt Plus radija i mreže kosovskih radio stanica, Mirjana Milutinović.

Mirjana se nalazi na čelu radija koji već dugi niz godina važi za medij kome se veruje. Povodom Međuranrodnog dana radija kaže da se poverenje stiče teško a lako gubi. Tim koji svakodnevno priprema program za slušaoce na Severu Kosova to dobro zna i zato s puno pažnje pristupa svakoj informaciji koju saopštava publici, svakoj muzičkoj numeri koju šalju u etar.

Iz dana u dan, svojski se trude da nenametljivo budu uz svakog slušaoca na poslu, u stanu, tržnom centru, taksiju ili automobilu istovremeno negujući dobar odnos sa slušaocem i kulturu dijaloga. I tako pune dve decenije i koju godinu više.

Kontakt Plus radio u Kosovskoj Mitrovici postoji od aprila 2000. godine. Postao je kredibilan, nezavisan lokalni medij, koji ima proverenu i tačnu informaciju i veliku publiku u lokalnoj zajednici, kaže direktorka ovog medija Mirjana Milutinović.

Šta je ključ za uspeh i trajanje?

Ključ su kvalitetne informacije. U potpunosti smo kao medij oslonjeni na projektno finansiranje i u stalnoj smo borbi za održivost. Uprkos svemu, trajemo više od 20 godina.

Da li je radio na Kosovu i Metohiji zapostavljen u odnosu na druge medije na srpskom, a nekada je bio glavno sredstvo informisanja ovdašnjim Srbima, posebno onima koji žive u izolovanim sredinama?

Jeste, i u stalnom je, neravnopravnom nadmetanju sa drugim medijima. Tehnologija, ipak, ne može da zameni žive ljude,  iako imate kvalitetne novinare i radijske sadržaje, noviji mediji su vam samo dodatna mogućnost da plasirate ono što proizvedete na radiju.  Srpske sredine na Kosovu, recimo, i dalje imaju jedinstven radijski sadržaj, svakoga dana, osim nedelje, u formatu dnevnika. To je KOSMA dnevnik, koji se emituje iz studija Kontakt Plus, KIM, Goraždevac i Herc radija, i informiše o dešavanjima iz sredina u kojima ovi mediji izveštavaju.  

• 

Da li je radio konkurantan medij, budući da imamo najezdu novih elektronskih načina komunikacije i prenosa inforamcija. Tu su portali, podkasti, društevene mreže?

Radio se možda nije u pupotpunosti prilagodio internetu, ali je upravo preko njega, našao put do većeg broja slušalaca. Tako je radio u prednosti, jer je dobio multimedijalnu komponentu, svoje sadržaje plasira različitim načinima komunikacije, i angažuje publiku na više polja. Uglavnom sve radio stanice imaju svoje portale i naloge na društvenim mrežama, što je slučaj i sa nama. Radio ostaje najdostupniji tradicionalni medij.

Da li si ikada poželela da se okušaš u nekom drugom mediju osim radija?

Nisam. Za mene lično, radio je medij broj jedan. Čini mi se da nigde ne ostvarujete takvu bliskost sa publikom, jer imate mogućnost da budete opušteni, ne razmišljate o tome kako izgledate, kako sedite. Skoncentrisani ste na ono što govorite i na onoga sa kime razgovarate.

Međutim, kao neko ko rukovodi, projektuje i brine o prihodima na radiju, nisam imala puno izbora, pa sam planove usmerila i na unapređenje veb stranice www.radiokontaktplus.org, koja je integrisani deo Kontakt Plusa. Kroz portal se polako  razvija i video produkcija, tako da novinari Kontakt Plusa, odavno nisu samo radijski novinari

Koji su to izazovi s kojima se susreće radio i ljudi koji rade na njemu? Šta je 21 vek doneo dobro, a šta loše za radio kao medij?

Upravo ono što sam navela kao prednosti koje ima radio, u smislu mogućnosti komunikacije sa publikom, stvara izazove i poteškoće radiju i radijskim novinarima.

Prilagođavajući se trendovima, kako bi bili konkurentni na medijskom tržištu, zapravo uređujete više medija, a to zahteva više ljudi. Radijski novinari, uređuju radijski program, kreiraju sadržaje za sajt, društvene mreže. Mediji, pogotovo oni koji se oslanjaju na projektno finansiranje i samofinansiranje, ne mogu sebi da priušte specijalizovane, posebne redakcije, a to opterećuje postojeće ljudske kapacitete.

I. Miljković