Момчило Мома Антоновић

Српски сликар, дугогодишњи декан и професор на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду Момчило Мома Антоновић умро је 23. јануара 2019. године у Београду. Имао је више од сто самосталних изложба уз учешће на многобројим колективним изложбама широм света. Добитник је многобројних награда и признања за свој рад.

Рођен је 29. октобра 1938. године у породици Радмиле и Јована Антоновића. У родном Крушевцу завршио је основну школу. Од раног детињства био је заинтересован за уметност и књижевност, а као деветогодишњак написао је прву песму. Од 1948. године похађао је гимназију у Краљеву, када је објавио своју прву приповетку Мој стриц Младен, а након тога и песму Зелена сивина.

Године 1957. Антоновић је постао илустратор Ибарских новина и главни уредник подлиска Освит. Поред књижевности и посла илустратора, играо је фудбал у Слоги Краљево и тренирао атлетику у клубу Младост.

Као гимназијалац, 1958. године у Краљеву је отворио прву самосталну изложбу под називом Кровови краљева, за коју је добио позитивне критике у штампи и након тога одлучио да упише Факултет ликовних уметности у Београду. Професори на академији били су му Стојан Ћелић, Мирјана Михаћ, Младен Србиновић и Зоран Петровић.  Године 1963. завршио је Академију ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића, код којег је завршио и постдипломске студије.

Члан Удружења ликовних уметника Србије постао је 1964. године, а до 1973. стварао је као слободан уметник приредивши изложбе у Краљеву 1958, 1982. и 1966. године и у Београду 1968. године. За асистента на Академији ликовних уметности у Београду изабран је 1973. године, а предавао је предмете сликања и цртања. Био је такође шеф сликарског одсека и продекан за наставу, а редовни професор постао је 1988. године. У три мандата био је декан Факултета ликовних уметности; 1988-1990, 1990-1992 и 1998-2000. Усавршавао се у Француској, Италији, Немачкој, Грчкој, Сједињеним Државама, Енглеској, Шкотској, Белгији, Холандији, Шпанији и Мађарској.

Предавао је и у Школи лепих уметности у Будимпешти, на Уметничком колеџу у Единбургу и многим другим школама.

Током каријере имао је више од сто самосталних изложби, а за своја дела добио је велики број награда и признања.

Преминуо је претпрошле године у Београду, где је живео и стварао. Сахрањен је 28. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Повезани чланци

Back to top button