Неверан или прагматичан – ко је апостол Тома?

У Индији Тому поштују као храброг мисионара. На Западу он симболише верника који се колеба.

Првих година после распећа хришћанство је било тек семе нове религије, без развијене литургије и поступка богослужења, и без имена – најранији следбеници су то једноставно називали „пут“.

Апостоли су били предводници покрета, ширили су поруку дуж разгранатих трговачких рута старог света, стварајући успут мале хришћанске заједнице. Био је то велики прасак за хришћанство кад су апостоли изјурили из Јерусалима и раштркали се широм тада познатог света.

Апостол Тома је отишао на исток, преко данашње Сирије и Ирана. Затим је, како сматрају историчари, скренуо ка јужној Индији. Путовао је даље чак и од неуморног Павла, чија путешествија су обухватала већи део Медитерана. Од свих апостола, Тома најбоље оличава мисионарску страст за успоном хришћанства – порив да се путује до самог краја познатог света да би се проповедала нова вера.

Многи историчари сматрају да се Тома искрцао на обалу Керале обраслу палмама на месту које се данас зове Кранганоре. По предању, основао је седам цркава у Керали и 20 година касније умро мученичком смрћу на другом крају земље, у Мајлапору, данашњем кварту града Ченаја.

У цркви Палајур у Гурувајуру, даље каже предање, Тома је поставио први крст у Индији и извео једно од својих првих чуда. Када је наишао на групу брамана који су просипали воду увис као део свог ритуала, упитао их је зашто се вода враћа на земљу ако је угодна њиховом божанству. „Мој Бог би прихватио овакву понуду“, рекао им је Тома. Онда је пљуснуо воду увис и капљице осташе да лебде у ваздуху попут блиставобелих пупољака. Већина посматрача покрстила се на лицу места; остали су се разбежали.

У Индији Тому поштују као храброг мисионара. На Западу он симболише верника који се колеба. „Класични портерт Томе је Неверни Тома“, каже Колумба Стјуарт, историчар и бенедиктински калуђер у Опатији Светог Јована у Минесоти, у чланку Натионал Геограпхица, Стопама апостола. „А то баш и није тачно, јер он није толико сумњао у васкрсење колико му је било потребно да се лично сусретне са Христом да би доказао васкрсење. Може се сматрати прагматичним Томом или форензичарем Томом. Човек који толико полаже на лично искуство да каже како мора да ’метне прста својега у ране од клина’. То искуство га је подстакло на каснија величанствена дела.“

Томин тренутак неверице испоставио се као двосекли мач у историји хришћанске мисли. С једне стране, поједини теолози лаконски кажу да је његова сумњичавост природна и да одражава несигурност, чак и дубоку скепсу, какву осећају милиони људи када су у питању метафизичке теме. Како да знамо? Тома је посумњао у васкрслог Христа, додирнуо његове ране и онда поверовао, што је, по неким мишљењима, оставило дубље последице на његову потоњу веру. С друге стране, његова криза вере какву није имао ниједан други апостол, по мишљењу многих, сматра се духовним неуспехом, односно потребом да се дословно сазна нешто што се напросто не може знати. У Јеванђељу по Јовану 20:29, Христ лично кори Тому речима: „Пошто ме видје, вјеровао си; благо онима који не видјеше и вјероваше.“

Упркос својој сумњичавости, Свети Тома и даље служи као непосредна веза његових преобраћеника у Керали са првобитним хришћанством које је потекло са обала Медитерана, на сасвим другом крају света познатог у И веку н. е. За разлику од каснијих хришћанских заједница у Азији које су оснивали мисионари, томински хришћани верују да је њихову цркву утемељио један од најближих Христових следбеника, што чини срж њиховог духовног идентитета. „Они су апостолска црква“, каже Стјуарт, „а то је најверодостојнија потврда за сваку хришћанску заједницу.“

Иако је неверном Томи било потребно да додирне Христове ране да би се уверио у васкрсење, постао је ревности мисионар који је, по предању, ширио веру у Индији.

По предању, од дванаесторице апостола десеторица су мученички страдала. Тома је убијен копљима.

(извор: Национална географија)

Повезани чланци

Back to top button