Никола Пантић

Геолог – палеонтолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и академик Никола Пантић, рођен је 18. децембра 1927. у Смедереву.

Дипломирао је 1951. на геолошко-палеонтолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Тада је изабран за асистента. Докторирао је 1956. тезом „Биостратиграфија фосилних флора Србије“. За доцента је изабран 1956, ванредног професора 1962, редовног професора 1968.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 7. марта 1968. а за редовног 15. децембра 1983. у Одељењу природно-математичких наука. Од 1998. поделом на два дела овог одељења припадао је Одељењу за математику физику и гео-науке. Водио је Одбор за палеофлору и палеофауну и Одбор „Човек и животна средина“ у оквиру САНУ. Био је члан Државног савета за заштиту човекове околине и председник пројектног савета Министарства за заштиту човекове средине на проучавању заштите природе.

Изабран је за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу 23. јуна 1988.

Сарађивао је Геолошким институтом при Високој техничкој школи у Цириху где је учествовао у раду као гостујући професор.

Био је председник Српског геолошког друштва, по други пут изабран 1991. Био је једно време секретар а затим и председник Савеза геолошких друштава Југославије.

Објавио је више од 300 научних радова и дела.

Одлучно се борио за афирмацију дела Милутина Миланковића. Заједно са др Александром Петровићем у Заводу за уџбенике започео је 1997. издавање изабраних дела Милутина Миланковића. За његовог живота објављено је седам књига. Са Александром Петровићем био је руководилац пројекта Хенсвера који се од 1992. до 1995. одвијао у Музеју савремене уметности. Био је један од писаца Меморандума САНУ.

Добитник је великог броја награда: Умро је 21. новембра 2002. у Београду.

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button