Никола Симић био успешан на великом платну, малом екрану и у позоришту

Српско – југословенски позоришни, телевизијски и филмски глумац Никола Симић, преминуо је 9. новембра 2014. године.

Рођен је у Београду у пекарској породици, 18. маја 1934. године. У гимназији је глумио у драмској секцији, а 1958. дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, на класи са Радом Ђуричин, Ружицом Сокић и Батом Живојиновићем. Брат је глумца Славка Симића.

Прву улогу игра већ као студент (1957) у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1959. до 1998. године. У том позоришту остварио је бројне запажене улоге у представама као што су: „Ревизор”, „Псећи валцер”, „Велика ауто трка”, „Чекајући Годоа”, „Пуњене тиквице”, „Скакавци”. Од 1971. је играо у представи Буба у уху са којом је 7. јуна 2011. прославио јубилеј 40 година играња. Представа је ушла у Гинисову књигу рекорда. И то са обе улоге које тумачи: и као имућни Шандебизе и као хотелски слуга Пош. Наступао је на сценама свих београдских позоришта, као и других позоришта у региону.

Филмску каријеру је започео 1957. После тога је уследио низ телевизијских и филмских улога, а прославио се улогом Димитрија Пантића у филмском серијалу Тесна кожа, а остаће запамћен и као диригент Херберт фон Карајан из филмова Друга Жикина династија и Сулуде године. Друге важне улоге су биле у филмовима Давитељ против давитеља, где је играо инспектора који мора да разреши случај давитеља чије су жртве жене које не воле каранфиле. Мољац, Довиђења у Чикагу и Лајање на звезде. Познат је и по улози симпатичног декице у филму Бели лавови.

Глумио је у ТВ-серијама, широку популарност је стекао улогама у серијама које је написао Синиша Павић, као што су Срећни људи, Породично благо, Стижу долари и серијама Агенција за СИС и Љубав, навика, паника.

Познат је и по томе што је синхронизацијама цртаних филмова на српски „позајмљивао“ глас Душку Дугоушку и тада изговорио реченицу “Шефе који ти је враг” једну од најпознатијих реченица из цртаних филмова. Глас је позајмио и Микеланђелу и Секачу у Нинџа корњачама; Мегатрону, Блустрику и Чипу Чејсу у Трансформерсима, Гаргамелу из Штрумфова, Мики маусу и Шиљи…

Почетком фебруара 2014. је оперисан у Институту за урологију и нефрологију од рака простате, а почетком јуна због компликација са бешиком.

Преминуо је 9. новембра 2014. у Београду у 81. години живота. Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. новембра 2014. у Југословенском драмском позоришту на сцени „Љуба Тадић“. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.