Његово величанство, сунцокрет, непресушна инспирација за многе, чак и за Ван Гога

Велики и леп цвет ове биљке никога не оставља равнодушвним, поготову пред крај лета и у рану јесен, када огромни цветови испуне читаво поље. Поља сунцокрета и сама биљка била су иснпирација многим уметницима и књижевницима.

Сунцокрети су тема две серије слика мртве природе холандског сликара Винсента ван Гога. Прва серија слика, насликана у Паризу 1887, представља на земљу положене сунцокрете, за разлику од друге серије, настале у Арлу годину дана касније, која представља букет сунцокрета у вази. Две слике из париског периода купио је Ван Гогов пријатељ – уметник Пол Гоген.

Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавали у хлеб и правили и уље од сунцокрета.

Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.

Почетком 16. века мисионари су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.

Сунцокрет је најважнија врста семена које се користи за зимско прехрањивање ситних птица у хранилицама за птице. Радо га једу и птице које се увек хране семењем (зелентарка, зеба) као и оне које се лети хране инсектима (велика сеница, бргљез). Важно је увек користити неслани сунцокрет.

СУНЦОКРЕТ

Под топлим небом, у мојој њиви,

Сунцокрет врат по ваздан криви,

И гледа с висока (висок му трон)

Јел још ко леп као он

Врти се окреће главу у круг

На исток, запад, север и југ.

Тек горе, изнад багрењака

Опази сунце, свог презимењака

И рече: „На земљи ми равна не има

Брат мој, гле, живи на небесима.

Милован Данојлић

Повезани чланци

Back to top button