Njegovo veličanstvo, suncokret, nepresušna inspiracija za mnoge, čak i za Van Goga

Veliki i lep cvet ove biljke nikoga ne ostavlja ravnodušvnim, pogotovu pred kraj leta i u ranu jesen, kada ogromni cvetovi ispune čitavo polje. Polja suncokreta i sama biljka bila su isnpiracija mnogim umetnicima i književnicima.

Suncokreti su tema dve serije slika mrtve prirode holandskog slikara Vinsenta van Goga. Prva serija slika, naslikana u Parizu 1887, predstavlja na zemlju položene suncokrete, za razliku od druge serije, nastale u Arlu godinu dana kasnije, koja predstavlja buket suncokreta u vazi. Dve slike iz pariskog perioda kupio je Van Gogov prijatelj – umetnik Pol Gogen.

Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se suncokret uzgajao pre 3.000 godina od strane severnoameričkih indijanaca, koji su mleli semenke u brašno i dodavali u hleb i pravili i ulje od suncokreta.

Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli semenke.

Početkom 16. veka misionari su ga preneli iz Amerike u Evropu i već u 17. veku se njegovo uzgajanje proširilo čitavom Evropom.

Suncokret je najvažnija vrsta semena koje se koristi za zimsko prehranjivanje sitnih ptica u hranilicama za ptice. Rado ga jedu i ptice koje se uvek hrane semenjem (zelentarka, zeba) kao i one koje se leti hrane insektima (velika senica, brgljez). Važno je uvek koristiti neslani suncokret.

SUNCOKRET

Pod toplim nebom, u mojoj njivi,

Suncokret vrat po vazdan krivi,

I gleda s visoka (visok mu tron)

Jel još ko lep kao on

Vrti se okreće glavu u krug

Na istok, zapad, sever i jug.

Tek gore, iznad bagrenjaka

Opazi sunce, svog prezimenjaka

I reče: „Na zemlji mi ravna ne ima

Brat moj, gle, živi na nebesima.

Milovan Danojlić