Нови Сад добија стаутс града
Царица Марија Терезија је посебним указом 1. фебруара 1748. године Новом Саду дала статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије, а овај дан је 1996. године проглашен даном града.
Указом царице Марије Терезије, Нови Сад је добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен је за Дан града када је локалну власт 1996. године у Новом Саду освојила опозициона коалиција „Заједно“.
На почетку хабзбуршке владавине крајем 17. века, грађанима православне вероисповести било је забрањено да станују у Петроварадину. Срби су, због тога, 1694. године основали ново насеље на левој обали Дунава, а из овог насеља ће се, временом, развити и данашњи Нови Сад.
Најстарије име насеља на левој обали Дунава било је Рацка варош, а коришћен је и назив Петроварадински Шанац. Првобитни становници насеља били су огромном већином Срби, али и Немци, Јевреји, Мађари, Јермени, Бугари, Цинцари и Грци, о чијем присуству говоре многи архитектонски и културни споменици.
Од 1702. године, насеље је у саставу Хабзбуршке војне границе, а 1708. године постаје седиште Бачког владике и главно место бачког дела подунавске војне границе.
Град је званично добио име Нови Сад (Неопланта на латинском језику) 1748. године, када је постао слободан краљевски град.
Царица Марија Терезија је тим поводом 1. фебруара 1748. издала едикт који гласи:
„Ми, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. итд. дајемо гласом овога писмена на знање свакоме, кога се тиче […] да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град, који лежи на другој страни Дунава у бачкој жупанији на земљишту Сајлово, силом наше краљевске моћи и угледа из раније наведених разлога […] учинимо својим слободним краљевским градом и да га уврстимо, примимо и упишемо у број, круг и ред осталих наших слободних краљевских градова наше краљевине Угарске тако и наших наследних земаља, укидајући му досадашње име Петроварадински Шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Уј-Видегх, немачки пак Неy-Сатз, српски Нови Сад и бугарски Млада Лоза”.
