Posle petnaest godina ostvaren pesnikov san

Profesor srpskog jezika i književnosti, pesnik Vlasta Cenić, sa grupom novinara iz Aleksinca i Soko Banje nedavno je posetio Kosovo i Metohiju, a domaćin im bilo Udruženje novinara Srbije na Kosovu i Metohiji.

„Sanjao sam ovaj dan. Da opet posetim Prizren, grad moje mladosti. Sa ponosom ističem podatak da sam bio student Više pedagoške škole u Prizrenu. Dalekih sedamdesetih godina. Posle toga bio sam 2005. na Kosovu i Metohiji i video ga. Sada, posle petnaest godina, evo me opet. Ostvarenje sna. Tuga i radost spajaju se sa Bistricom. Tražim uspomene. Ulice Đure Đakovića nema, sad je drugačiji naziv. Ali u sećanju je i dalje tu. Moji prijatelji, novinari iz  Aleksinca i Sokobanje, i ja ispijamo bozu, jer se bez toga ne može otići iz ovog carskog grada. Posećujemo Bogosloviju, crkvu Svetog Đorđa, idemo do Svetih Arhangela. Pa dalje, do Velike Hoče, do Orahovca, do Prištine (neki bi stavili znak čuđenja uz ovo, ali ja neću, jer sam i taj susret radoznalo iščekivao), i naravno, najviše boravimo u Gačanici, kod dobrih i dragih domaćina. Budimir Ničić je bio i više od toga. Aleksandar Gudžić, Đorđe Jeftić, rame uz rame sa njim. Ali, gde god da smo bili dočekali su nas široke ruke, topli osmesi, srdačne reči. Ne možemo zaboraviti gostoprimstvo ljudi u Orahovcu“, ovim rečima sa nama je podelio svoju priču i utiske sa Kosova i Metohije profesor srpskog jezika i književnosti i književni stvaralac za decu Vlasta Cenić iz Doljevca.

Vlasta Cenić je sa grupom novinara iz Aleksinca i Soko Banje boravio u trodnevnoj poseti Kosovu i Metohiji, gde im je domaćin bilo Udruženje novinara Srbije na Kosovu i Metohiji. U tri dana smestili su posete, razgovore, dogovore, planove za dalju saradnju, ali Vlasti je najvažniji bio susret sa decom.  Jedan susret se desio u Orahovcu, jer usled pandemije korona virusa nije bilo moguće organizovati pesnički čas. No sve se uredilo na najbolji način, priča Vlasta:

• 

„Priča ljudi u Orahovcu je posebna. Dira, ali i izaziva osećaj ponosa pomešan sa tugom. Susret sa decom nikada neću zaboraviti. Srećem prvo  Andreu, brzo smo krenuli sa pričom. Moj zadatak je bio da animiram decu Kosova i Metohije da se priključe jednom međunarodnom projektu čitanja  i razumevanje pročitanog, koji je pre deset godina smislila i uspešno vodi Maja Radoman iz Aleksinca. (Emerson) Ova rečenica je moto ovogodišnjih Čitalića. Andrea je vrsni čitalac, a biće i Čitalić! Darovao sam Krilatim kamenom ceo njen, 6. razred, njih tri! Još me rastužuje njena rečenica da imaju svoje igralište, ali im „njihova“ deca ne daju da se igraju.

Na Andrein poziv Vlasta se pridružio učenicima škole ,,Dositej Obradović“ koji su na platou ispred škole čekali da se oglasi zvono za početak časa. Tu su bili i neki njihovi nastavnici sa kojim je Vlasta podelio svoju ideju o Čitalićima, i na brzinu, na veliku radost dece, izrecitovao neke od svojih stihova.

• 

„Kolege u OŠ „Dositej Obadović“ u Orahovcu upoznati su sa projektom Čitalići i oduševljeno su prihvatili poziv da nam se pridruže. Već se radujemo! Jedini način da imaš prijatelja jeste biti prijatelj. Obradovala me činjenica da je u Orahovcu sve manje ljudi, ali se deca rađaju sve više“, nabraja svoje utiske Vlasta.

Sa novinarima i domaćinima Vlasta  je prošetao Orahovcem, u stvari samo onim malim delom Orahovca u kojem i danas žive Srbi. U jednoj ulici, pred lepom starom građevinom, sedeo je mladi Orahovčanin Milan Vitošević. I kako to obično biva kada se u bezličnoj svakodnevici pojave neki ljudi da posete tvoje mesto, Milan ih je pozvao da svrate i da slobodno pogledaju kako je lepa kuća u kojoj stanuje.

„Da, upoznali smo mladog Milana Vitoševića“ – nastavlja svoju priču Vlasta. „On u jednom delu dvorišta čuva golubove. Oženio se pre četiri meseca. Živi sa mladom suprugom u konaku Pećke  patrijaršije koji je sagrađen 1848. godine, a posvećen je Arseniju Sremskom. Koja slučajnost…  Žena mu je došla iz banatskog sela Mokrina. Kolika je to snaga ljubavi! Ona je posećivala kosovske manastire i tako su se sreli. Opet se sećam golubova. Oni su mi simboli beskrajne slobode. Oni prelaze i na teritoriju grada Orahovca, ali se opet vrate u enklavu. Kad bismo mogli da se slobodi učimo od ptica“! – uz uzdah završava priču o životu u Orahovcu Vlasta Cenić.

• 

Poseta spomen obeležju gde su oteti novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić

Predvođena novinarom domaćinom Budimirom Ničićem delegacija iz Aleksinca i Soko Banje posetila je i spomen obeležje postavljeno na mestu gde su oteti novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić.

„Gospodin Budimir Ničić nas je poveo i do mesta gde su 21. avgusta 1998. godine, nestali novinari  Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Dali smo podršku kolegama da istraju u traženju istine o ovom necivilizacijskom činu“, govori Cenić i dodaje:

„Saslušao sam i potresnu priču direktora Radio Goraždevca Darka Dimitrijevića, čiji je prvi novinarski zadatak bila vest o stradanju dece, malih kupača na Bistrici. On je pričao, a ja sam plakao.

Delegacija novinara i pesnika je u Velikoj Hoči posetila paroha velikohočanskog oca Milenka.

„Da, poseta Velikoj Hoči, vedar i mudar otac Milenko i vino iz Velike Hoče je unelo malo veselosti našoj poseti. Uz dobro vino beše i dobre hrane. Duša je bila opijena istorijskim pričama o Gazimestanu, o Kosovskom boju, o Milošu, o Simonidi… Nadu u bolje dane dao mi je i Nacionalni ansambl Venac čija se pesma i svirka orila iz Doma kulture u Gračanici kad smo se iz Velike Hoče vratili. Osetio sam uzbuđenje kada sam video krštenja u manastiru Gračanica. Krstio se Petar Aritonović, od oca Zorana i majke Jasmine. Petar je treće dete, ali su ponosni roditelji  rekli da će ih biti još. Podsetio sam ih na medalju Majke Jugovića za porod dostojan pokajanja. Smeškali su se. 

I tako dalje, i tako dalje. Nizali su se susreti i posete. Sve to uz priču o medijima, od vrsnih novinara na Kosmetu. Rodile su se mnoge ideje o saradnji, na medijskom polju, na polju kulture, turizma… Brzo su nam prošla tri dana. Obećali smo da ćemo opet doći. Pozvali smo domaćine da uzvrate posetu. Siguran sam da će tako biti. Organizator ove posete direktor Radio Aleksinca Ninoslav Miljković je prednjačio u predlozima za saradnju. Znajući njega, njegov entuzijazam, verujem u rezultate tih dogovora-završava svoju priču sa Kosova i Metohije pesnik Vlasta Cenić uz želju da čitaocima našeg lista pokloni svoju pesmu nastalu na putovanju na Kosovo i Metohiju 2005.godine.

PUTOVANJE U GRAČANICU

                Na Vidovdan 2005.

„Kudé će ideš?“, majka me pita.

„Ko ti se, sinko, nikoj ne skita.

Na Kosovo ćeš, pa zatój me strá.

Tamo ti nesu ni brat ni sestrá.“

„Ja hoću, mamo, hoću otići.

Kosovka mi tamo i Jugovići!

Božuri tamo i Gazimestan,

i Gračanica, rođena sestra.

Njegova svetost služi pomene.

Ne brini, majko, tol`ko zbog mene.

„Uzdrávlje, sine!“, kaže. „Požýri.

I donési mi od tija božýri.“

Ja je zagrlih, sinovski, čvrsto:

„Budi mi zdrava! Spavaj bez straha.“

A moja majka zavrte prstom:

„Da cuneš ruku na patrijárha!“

…

Sad majke nema. Po nebu šeta

zajedno s našim patrijarhom.

Ali  njen  božur u bašti cveta.

Crvene boje. Kosovski, jarko.

• 

Vlasta N. Cenić je rođen 10. oktobra 1957. godine u selu Kočanu, u opštini Doljevac, gde i danas živi. Osnovnu školu je završio u Doljevcu, 1972. godine. Završio je Mašinsku tehničku školu u Prokuplju, 1976. godine i Višu pedagošku školu u Prizrenu, 1979. godine. Jugoslovensku književnost i srpski jezik je studirao u Skoplju i Prištini. Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika. Od 1979. godine radi u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu gde predaje srpski jezik.Vlasta je jedan od poznatih pesnika za decu. Piše poeziju za decu i sakuplja narodno blago doljevačkog kraja. Objavljivao je u časopisima „Zmaj“, „Vitez“, „Osvit“, „Razvitak“„Gorocvet“, Riznica i drugim.

Njegova pesnička zbirka „Bate će se ženi“ obiluje pesmama na rodnom dijalektu (dijalekt njegovog sela Kočana, prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta).

Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, Udruženja pisaca i književnih prevodilaca Niša od 1990. godine i član uredništva dečjeg časopisa „Vitez“.

Vlasta Cenić je idejni tvorac manifestacije „Susreti prosvetnih radnika književnih stvaralaca za decu“, koja se održava od 1994. godine u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Doljevcu. Ambasador je međunarodne manifestacije Čitalići koja različitim programima promoviše čitalaštvo.  Ostvaruje izvanrednu saradnju sa brojnim institucijama u opštini, okrugu, Srbiji i šire. Ne dozvoljava da  ,,srebrnokose učitelje“ (poput njega)  nazivaju staromodnim, zaostalim, informatički digitalno nepismenim.

„UČITELJ SE MORA OBRAZOVATI SVE DOK JE SA DNEVNIKOM U RUCI“, njegova je misao.

Cenić je u grupi 10 najboljih učitelja i nastavnika osnovnih i srednjih škola iz Srbije kojima je  dodeljeno priznanje „Najbolji edukatori Srbijeˮ za 2019.

Dobitnik je i značajne nagrade koju dodeljuje udruženje „Živojin Mišićˮ iz Beograda.

Napisao je nekoliko pesama koje su komponovane za dečje muzičke festivale a njegove pesme su zastupljene i u nekim antologijama.

Olivera Radić