Времеплов

Пре 88 година отворен Коларац

Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, отворен је у Београду 19. октобра 1932 године. Коларац је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. Зграду Коларчевог универзитет пројектовао је српски архитекта Петар Бајаловић.

Задужбина Илије М. Коларца, налази се у најстрожем центру Београда и представља објекат од великог културног и историјског значаја те је као таква је проглашена за непокретно културно добро.

Зграда Коларчевог народног универзитета подигнута је у време јачања свести о Београду као престоници нове државе и потребама једне велеградске средине за културним центром.

Прве идеје о грађењу објекта за потребе јавних предавања и приредби по програму једног „народног универзитета“ појавиле су се током 1928. године, када је расписан конкурс за зграду Коларчевог народног универзитета на Тргу Републике. Прву награду добио је архитекта Андреј Папков. Међутим, будући да регулација овог дела Трга – између Македонске и Француске улице није била дефинитивно утврђена, инвеститор је одустао од грађења на овом терену и већ 1929. донео одлуку да се објекат подигне на задужбинском плацу на Студентском тргу бр.5.

За нову локацију на Студентском тргу није расписиван конкурс, већ је пројекат директно наручен архитекти Петру Бајаловићу, професору Техничке велике школе и аутору значајних објеката из периода пре Првог светског рата. Зграда је почела да се зида 1929. године, и то као објекат у унутрашњем делу парцеле, у дворишту постојећег једноспратног објекта на плацу задужбине Илије Милосављевића Коларца. Идеја је била да се у делу старог објекта организује продаја улазница за приредбе. У току 1930. године подигнута је велика концертна дворана са око 1200 места, тада највећа у Београду. Наредне године одлучено је да се и према улици подигне нови, троспратни објекат. С обзиром да Задужбина није располагала довољним материјалним средствима, нови објекат са Студентског трга намењен је ренти, па су у приземљу пројектовани пословни простори. Ту је реализован и улаз за део са гардеробом у везном тракту и концертну салу у позадини. Мезанин је такође био намењен издавању, док су на спратовима замишљене просторије за читаоницу, мање учионице и просторије за управу Коларчевог народног универзитета. Зграда је завршена 1932. године.

Посебну вредност представља акустична сала која је и данас окупља музичку омладину и где се одржава жива концертна активност. Позната је као најакустичнија ако не и једина стварно акустична сала у Београду. Због тога се у њој редовно одржавају концерти на које долазе најпознатији светски музичари.

Осим велике дворане (сале) постоји и мала сала на првом спрату где се свакодневно одржавају разна предавања и промоције.

Зграда Коларчевог народног универзитета проглашена је за споменик културе. 

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Види такође
Close
Back to top button
Close
Close