Pre 88 godina otvoren Kolarac
Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, otvoren je u Beogradu 19. oktobra 1932 godine. Kolarac je u tu svrhu testamentom zaveštao oko 50.000 dukata. Zgradu Kolarčevog univerzitet projektovao je srpski arhitekta Petar Bajalović.
Zadužbina Ilije M. Kolarca, nalazi se u najstrožem centru Beograda i predstavlja objekat od velikog kulturnog i istorijskog značaja te je kao takva je proglašena za nepokretno kulturno dobro.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta podignuta je u vreme jačanja svesti o Beogradu kao prestonici nove države i potrebama jedne velegradske sredine za kulturnim centrom.
Prve ideje o građenju objekta za potrebe javnih predavanja i priredbi po programu jednog „narodnog univerziteta“ pojavile su se tokom 1928. godine, kada je raspisan konkurs za zgradu Kolarčevog narodnog univerziteta na Trgu Republike. Prvu nagradu dobio je arhitekta Andrej Papkov. Međutim, budući da regulacija ovog dela Trga – između Makedonske i Francuske ulice nije bila definitivno utvrđena, investitor je odustao od građenja na ovom terenu i već 1929. doneo odluku da se objekat podigne na zadužbinskom placu na Studentskom trgu br.5.
Za novu lokaciju na Studentskom trgu nije raspisivan konkurs, već je projekat direktno naručen arhitekti Petru Bajaloviću, profesoru Tehničke velike škole i autoru značajnih objekata iz perioda pre Prvog svetskog rata. Zgrada je počela da se zida 1929. godine, i to kao objekat u unutrašnjem delu parcele, u dvorištu postojećeg jednospratnog objekta na placu zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca. Ideja je bila da se u delu starog objekta organizuje prodaja ulaznica za priredbe. U toku 1930. godine podignuta je velika koncertna dvorana sa oko 1200 mesta, tada najveća u Beogradu. Naredne godine odlučeno je da se i prema ulici podigne novi, trospratni objekat. S obzirom da Zadužbina nije raspolagala dovoljnim materijalnim sredstvima, novi objekat sa Studentskog trga namenjen je renti, pa su u prizemlju projektovani poslovni prostori. Tu je realizovan i ulaz za deo sa garderobom u veznom traktu i koncertnu salu u pozadini. Mezanin je takođe bio namenjen izdavanju, dok su na spratovima zamišljene prostorije za čitaonicu, manje učionice i prostorije za upravu Kolarčevog narodnog univerziteta. Zgrada je završena 1932. godine.
Posebnu vrednost predstavlja akustična sala koja je i danas okuplja muzičku omladinu i gde se održava živa koncertna aktivnost. Poznata je kao najakustičnija ako ne i jedina stvarno akustična sala u Beogradu. Zbog toga se u njoj redovno održavaju koncerti na koje dolaze najpoznatiji svetski muzičari.
Osim velike dvorane (sale) postoji i mala sala na prvom spratu gde se svakodnevno održavaju razna predavanja i promocije.
Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta proglašena je za spomenik kulture.
