Времеплов

Пре једне деценије заувек нас је напустио Раде Марковић

Радомир Раде Марковић, позоришни, филмски, радио и ТВ глумац, професор Академије уметности у Новом Саду умро је 10. септембра 2010. године.

Најпре је студирао Технички, а затим прешао на Филозофски факултет у Београду, да би се потом посветио глуми, на почетку само аматерски, са групом младих београдских ентузијаста прве послератне генерације, који пробају у просторијама Коларчевог универзитета. У тој групи је била и Оливера Ђорђевић (касније позната српска глумица Оливера Марковић) са којом се венчао 1945. године, и са којом је годину дана касније добио сина Горана, познатог српског редитеља.

Био је истакнути члан Београдског драмског позоришта 1950 — 1952. и 1954 — 1966. године, али је играо и на свим другим београдским сценама, на којима је остварио више од 200 улога. Нарочито је био сугестиван у карактерним улогама најширег распона.

Био је професор глуме на Академији драмских уметности у Новом Саду од 1983. до 1999. године. Где је извео 4 класе глумаца међу којима су Марко Живић, Милица Зарић, Срђан Тимаров, Драган Вујић, Радмила Томовић, Милан Чучиловић.

Позоришту је остао веран и након одласка у пензију, па све до своје смрти.

Био је спикер у првим филмским новостима по ослобођењу Београда, као и у многим краткометражним филмовима.

Преминуо је 10. септембра 2010. године у 89. години живота на кардиолошком одељењу болнице у Забоку, у Хрватској.

Сахрањен је 15. септембра у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

С многим ауторима снимио је по неколико филмова: Чудотворни мач (1950) и Шолаја (1955, за коју је добио Златну арену за споредну улогу на фестивалу у Пули 1956.) Војислава Нановића; Далеко је сунце (1953), Песма (1961), Операција Тицијан (1963) и Бекства (1968) Радоша Новаковића; Сумњиво лице (1954) и Пут око света (1964) Соје Јовановић; Зеница (1957) и Како су се волели Ромео и Јулија (1966) Јована Живановића; Први грађанин мале вароши (1961), Лето је криво за све (1961) и Девојка (1965) Пурише Ђорђевића; Рој (1966, за коју је добио прву награду /ex aequo/ за мушку улогу на фестивалу глумачког остварења у Нишу), Хасанагиница (1967), Делије (1968) и Бурдуш (1970) Миодрага Поповића; Диверзанти (1967) и Валтер брани Сарајево (1972) Хајрудина Крвавца; Клопка за генерала (1971) и СБ затвара круг (1974) Микија Стаменковића; Отписани (1974) и Краљевски воз (1982) Александра Ђорђевића; Национална класа (1979), Мајстори, мајстори (1980) и Вариола вера (1982) Горана Марковића.

Од осталих улога посебно се истичу оне у Туђој земљи (1957) Јозе Галеа, за коју је награђен другом

Режирао је и два документарна филма. Награђен је свим најзначајнијим стручним и друштвеним наградама и признањима.

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Види такође
Close
Back to top button
Close
Close