Принцеза Марија Карађорђевић

Принцеза Марија Хоенцолерн-Зигмаринген се 8. јуна 1922. године удала за краља Александра I Карађорђевића.

Марија Карађорђевић била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II. Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна и румунске краљице Марије, принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.

Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 8. јуна 1922. године. Са њим је родила три сина:

•          краљ Петар II Карађорђевић

•          принц Томислав Карађорђевић

•          принц Андреј Карађорђевић

После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић.

После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.

Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су есхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу. Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.

Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.