Princeza Marija Karađorđević
Princeza Marija Hoencolern-Zigmaringen se 8. juna 1922. godine udala za kralja Aleksandra I Karađorđevića.
Marija Karađorđević bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II. Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije, princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.
Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.
Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.
Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića dana 8. juna 1922. godine. Sa njim je rodila tri sina:
• kralj Petar II Karađorđević
• princ Tomislav Karađorđević
• princ Andrej Karađorđević
Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Komiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija K. Đorđević.
Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Kentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.
Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu. Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.
Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.
