Времеплов

Прва београдска гимназија

Прва београдска гимназија, најстарија средња школа у пријестоници Србије основана је 26. августа 1839. године. Најпре је имала два разреда, три године касније пет, а професори су били махом Срби из Војводине.

Кроз гимназију је прошла плејада истакнутих личности српске историје, науке, уметности и културе, укључујући Петра Кочића, Милована Глишића, Јована Скерлића, Јована Цвијића, Михаила Петровића – Аласа, краља Петра Првог Карађорђевића, Живојина Мишића, Степу Степановића, Гаврила Принципа, Мошу Пијаду, Светозара Глигорића.

Налази се у центру Београда, у Улици Цара Душана 61, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.

Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је, школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.

Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Освећена је 26. априла 1938, у њу се привремено уселила и Четврта женска гимназија.

Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе

Тагови
Прикажи још

Повезани чланци

Види такође
Close
Back to top button
Close
Close